Судија Уставног суда осумњичен за превару

Против судије Уставног суда Србије Томислава Б. Стојковића покренута је истрагага због сумње да је извршио кривично дело преваре.

Решење о спровођењу истраге донето је 22. фебруара, рекла је Танјугу портпарол суда Ивана Рамић и додала да ће током истраге бити саслушано више сведока.

На терет му се ставља кривично дело преваре за које је, у овом облику, запрећена казна до 10 година затвора.

"Судија највишег суда у држави сумњичи да је позајмио од пријатеља Драгомира А. 55.000 евра, а као залог му дао фалсификовану Модиљанијеву слику", наводи се у захтеву за спровођење истаге првог основног тужилаштва.

Драгомир А. је преминуо, а паре никад нису враћене његовој удовици.

Стојковић је у Уставни суд изабран 2010. године на предлог Високог савета судства.

Према захтеву за спровођење истраге, Стојковић је покојном Драгомиру рекао да му је новац неопходан за лечење и да ће му вратити најкасније за два месеца.

Као гаранцију да ће вратити новац, Стојковић је Драгомиру А. с којим је био пријатељ, дао уметничку слику, тврдећи да је то Модиљанијева слика чија је вредност 400.000 евра.

Тужилаштво сумња да је судија у том тренутку знао да је слика безвредни фалсификат. Као оштећена, у овом поступку највероватније ће бити саслушана Драгомирова супруга.

Иначе, Фонд за хуманитарно право 11. фебруара 2011. године покренуо је иницијативу за разрешење судије Уставног суда Томислава Б. Стојковића због сумње да је 1999. године године на Косову био умешан у отмицу адвоката албанског порекла.

Његово задужење, према тврдњама Фонда, било је да откуп од породице отетог адвоката однесе отмичарима.

Фонд је поднео иницијативу тадашњем председнику Србије Борису Тадићу, министарки правде Снежани Маловић, министру полиције Ивици Дачићу и општој седници Врховног касационог суда Србије.

Специјалиста за међународно јавно право

Стојковић је рођен у Приштини 1957. године, живи у Београду и има 30 година радног искуства у правосуђу. У родном граду је завршио гимназију, као и Правни факултет.

На Правном факултету Универзитета у Приштини од 1984. до 1992. године радио је најпре као асистент, а затим као предавач на Катедри за међународно право, на наставном предмету Међународно јавно право.

За време научно-наставног рада на Универзитету, уз помоћ стипендије холандске владе завршио је течај међународног јавног права при Академији међународног јавног права у Хагу 1991.године.

Студијски је боравио и у Европском бироу УН у Женеви.

У време рада на Правном факултету од 1990. до 1993. године именован је за заменика генералног директора за правне и опште послове ЕПС - Електродистрибуција Косова и Метохије.

У Адвокатску комору Косова и Метохије у Приштини приступио је 1993. године, где је радио до јуна 1999, да би после окончања ратног сукоба на КиМ адвокатску канцеларију изместио у Београд.

Био је бранилац у више од 400 кривичних предмета од чега се више од 100 тиче материје тероризма и угрожавања територијалног интегритета СРЈ и Државне заједнице СЦГ.

Након измештања и пресељења канцеларије у Београд, заступао је оптужене пред надлежним судовима УНМИК-а и привремене владе Косова у Приштини и Косовској Митровици, физичка и правна лица ради заштите њихових имовинских, људских и грађанских права.