Сведок негирао протеривање муслимана из Бијељине

Сведок одбране на суђењу Радовану Караџићу, Миливоје Кићановић, који је био директор бијељинске болнице,рекао је да српске снаге нису протеривале муслиманско становништво током рата из Бијељине а да су сукобе у граду крајем марта и почетком априла 1992. изазвали "муслимански екстремисти" који су "блокирали улице и насумично пуцали на људе".

Пошто је Кићановић отишао из града у оближње село, та "блокада је подигнута" после уличних борби, а када се вратио 3. априла 1992. увидео је да су оптужбе сарајевских медија "о масакру над хиљадама" неистините.

По речима Кићановића, који се више пута састајао с Караџићем, лидер босанских Срба је тада позивао на смиривање тензија и "искрено желео да спречи рат у БиХ".

На питање тужилаца током унакрсног испитивања зашто у изјави није поменуо Жељка Ражнатовића Аркана и његову паравојску, Кићановић је одговорио да су они били у Бијељини, али да их он није видео током борби.

Тадашњи председник Републике Српске, Радован Караџић оптужен је, између осталог, за прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ укључујући и Бијељину. По оптужници, српске снаге укључујући и паравојску Жељка Ражнатовића Аркана, у Бијељини су 1. и 2. априла 1992. убиле 48 цивила.

Караџић, који се брани сам, пред судије је извео и пензионисаног официра ВРС Десимира Шаренца који је оповргавао навод оптужнице да је са положаја те војске неселективно гранатирано Сарајево и да је становништво града тако терорисано.

Шаренац, који је био безбедносни официр Сарајевске бригаде ВРС, тврдио је да је артиљерија ВРС само узвраћала на ватру муслиманске војске из града и да није циљала цивилне објекте.

Сведок је сугерисао и да је Армија БиХ гранатама гађала цивиле у граду да би за њихово страдање окривила српску страну и изазвала међународну интервенцију.

Унакрсно испитивање Шаренца тужиоци ће завршити у четвртак.