Жепинић: Караџић и ја две супротне стране

На суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, сведок одбране Витомир Жепинић изјавио је да се он пре рата у БиХ залагао за заједништво и мир у БиХ, а да је Караџић био на потпуно супротној страни.

Док га је Караџић испитивао, Жепинић, који је до рата био заменик министра унутрашњих послова БиХ, посведочио је да су они били "на две потпуно супротне стране".

Жепинићева страна, како је описао, наступала је с тезом заједништва и обезбеђивања мира по сваку цену у БиХ, а тиме и на просторима читаве Југославије.

На Караџићеву тврдњу да се и он залагао за "очување Југославије", Жепинић је узвратио да се у том залагању лидера Српске демократске странке није говорило "прецизно шта значи та Југославија".

"Ја сам Југославију подразумевао од Ђевђелије до Триглава, а не Југославију коју сте ви заговарали, неку крњу Југославију, Југославију са великом Србијом, малом Хрватском, великом Хрватском, подељеном Босном", навео је сведок.

По оптужници која Караџића терети за геноцид и друге злочине у БиХ, он је био учесник у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање несрпског становништва са великог дела територије БиХ који би затим били укључени у уједињену српску државу.

На Караџићево питање какав је његов став био о независности БиХ, сведок је одговорио: "Ви сте подразумевали да БиХ не може бити независна држава, него да мора бити саставни део Југославије без Хрватске и Словеније. И да је то Југославија без самосталности БиХ".

Подсетио је да су неки крњу Југославију називали и "Србославијом". Пресудним даном за БиХ, Жепинић је назвао 15. октобар 1991. године када је СДС демонстративно напустила републичку скпуштину, након што је донета одлука о расписивању референдума о независности БиХ, упркос њеном противљењу.

Описујући расправу, Жепинић је Караџићу рекао: "Ви сте изјавили да ће Босна нестати за два дана и да ће 400.000 људи погинути у Сарајеву." На такву изјаву је (лидер СДА) Алија Изетбеговић одговорио да ће жртвовати мир за суверенитет БиХ, наводи Жепинић додајући да је он на то рекао: "Ова двојица нам доносе рат".

Караџић би био ухапшен због прогона

Упитан да ли се икада осведочио да је Караџићева намера била да се Муслимани и Хрвати прогоне са подручја "српског ентитета", сведок је одговорио негативно, подвлачећи да би Караџић "био ухапшен" да је то заговарао. Жепинић је неколико пута одбио да одговори на Караџићево питање да ли је он као лидер СДС био нетолерантан и да ли је мрзео Муслимане и Хрвате.

"То је питање, др Караџићу, на које је врло тешко одговорити. Да ли сте ви лично неког мрзели, то је ваша ствар", одговарао је Жепинић, говорећи затим о нетолеранцији унутар владајуће коалиције СДС-СДА-ХДЗ која "ни о дневном реду није могла да се договори" пре рата у БиХ.

Нешто раније, сведок је описао да је Караџић, са којим је, како је напоменуо, остао у добрим односима, као политички лидер било склон агресивном понашању, претњама и псовкама, што је било супротно његовом приватном понашању.

Батинић: Муслимани почели сукоб у Рогатици

После Жепинића, Караџић је пред судије, као сведока одбране, извео бившег председника СО Рогатица Томислава Батинића, који је за избијање сукоба у том граду у мају 1992. окривио Муслимане.

Као и претходни рогатички сведок Миле Ујић, Батинић је тврдио да у локалној средњој школи није постојао логор у који су српске снаге присилно затвориле Муслимане, него "привремени смештај".

Негирао је, међутим, да је српски кризни штаб у граду наредио претварање школе у центар за задржавање муслиманских цивила и тврдио да српске власти никада нису имале намеру да прогоне Муслимане.

Пошто му је у унакрсном испитивању, тужитељка Катрина Густафсон предочила исказе сведока, документа ВРС и друге доказе о прогону и злоделима над Муслиманима у рогатичкој средњој школи, Батинић је одговорио да је центар био "у надлежности Рогатичке бригаде ВРС" и њеног команданта Рајка Кушића.

Своју одбрану, Караџић ће наставити сутра. Он је оптужен и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника Унпрофора, 1992-95.