Сведок: Нису гађани цивилни циљеви

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, бивши командант Војске Републике Српске око Сарајева Драгомир Милошевић оповргавао је пред Хашким трибуналом да су снаге под његовом командом артиљеријом и снајперима намерно нападале цивиле у граду.

Трибунал је 2009. године генерала Милошевића (70) прогласио кривим за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада 1994-95 и осудио га на 29 година затвора.

Из Естоније, где издржава, казну, Милошевић је доведен у Хаг да би сведочио у корист Караџића, бившег председника Републике Српске, оптужница такође терети за терор над цивилима у Сарајеву, 1992-95.

Генерал Милошевић посведочио је да се, у време док је он био командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС, та јединица на положајима око Сарајева искључиво бранила од офанзива муслиманске дивизије која је покушавала да се пробије из града.

"Они су то звали деблокада Сарајева, али се ту није радило ни о каквој деблокади Сарајева него о уништењу Сарајевско-романијског корпуса", изјавио је сведок, признајући да је био "одушевљен војничким знањем" противника, "како су поставили снаге за одбрану".

На питање Караџића, који се брани сам, да ли је у Сарајеву постојала "иједна чисто цивилна зона без иједног легитимног циља", сведок је одговорио да таквог простора у Сарајеву није било.

"АБиХ  у цивилним објектима"

"Они нису ни имали друго решење него су своје снаге и средства морали да распореде тамо где су били", рекао је Милошевић, наводећи да је Армија БиХ запосела школе, обданишта, пословне зграде, прватне куће, и да је била и у болници Кошево.

Прецизирајући да је у Сарајеву било "укупно 275 командних места" Првог корпуса, 12. дивизије и других јединица АБиХ, сведок је истакао да су те команде биле у цивилним објектима, а једна, према документу те војске, у болници на Кошеву.

Милошевић је навео да је муслиманска војска располагала са десетак хаубица, 140-150 минобацача, три тенка и 18 различитих топова. "Неки од минобацача били су на камионима и отварали ватру са различитих места у граду", додао је сведок. 

Како тврди Милошевић, Армија БиХ у Сарајеву је, од 1994. добијала оружје и "од њихових пријатеља" из иностранства.

"Простор око Сарајева где су Срби живели стотинама година", према Милошевићу, муслиманске снаге називале су "привремено запоседнутом територијом" што је одавало намеру да Србе "треба протерати". "Где год је неке просторе бранио СРК, они су сматрали да су то њихови простори", рекао је сведок.

Описујући сталне нападе из Сарајева на ВРС за стратешки пут према Палама, Милошевић је рекао да су муслиманске снаге тврдиле да дејствују по граду. "Нисмо по граду, него по њиховим положајима", истакао је Милошевић.  

Испричао је да је, током такве офанзиве у септембру 1994. "заплакао" када је на једном месту затекао седам војника АБиХ погинулих "од мине". "То је било слање тих људи у погибију. Ко је те људе слао?", упитао се генерал Милошевић.

"Употреба снајпериста илузорна"

Ратни командант Сарајевско-романијског корпуса негирао је и да су снајперисти под његовом командом са једног узвишења над Сарајевом гађали цивиле у граду, тврдећи да би употреба снајпера била "илузорна" због удаљености.

Насупрот томе, по Милошевићевим речима, АБиХ стално је ватром "провоцирала" његов корпус да узврати по Сарајеву како би га окривила за нападе на цивиле.

"Било је нерационално и беспотребно, а нисмо ни хтели да на провокације одговарамо",, нарочито зато да не би страдали цивили", рекао је сведок и додао да "ВРС није могла и није хтела да грамнатира цивилни простор".

Генерал Милошевић је тврдио и да су муслиманске снаге у Сарајеву отварале ватру на сопствени народ, најчешће током честих посета страних државника и мировних преговарача, у настојању да за то потом окриве ВРС.

Да се то догодило током посете "премијерке Турске", сведоку је, како је рекао, потврдио и тадашњи командант Унпрофора Мајкл Роуз. "Знам да наше снаге то нису радиле", нагласио је генерал Милошевић.

Сведочење Милошевића биће настављено сутра, али ће пре тога тужиоци унакрсно испитивати претходног Караџићевог сведока Миленка Инђића.

Караџић је оптужен и геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, у периоду од 1992. до 1995.