Сведок: Караџићев план за мир

Сведок одбране Роналд Хачет изјавио је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да је годину дана пре мировног споразума у Дејтону,  којим је у јесен 1995, окончан рат у БиХ, Караџић властима САД предложио сличан план за мир.

Амерички професор Хачет посведочио је да му је Караџић свој мировни план предао у септембру 1994. године , када је био у посети Палама с делегацијом друштва за изучавање Балкана "Лорд Бајрон".

Пошто га је Караџић замолио да план пренесе влади САД, Хачет је, како је посведочио, успео да тај мировни предлог достави тадашњем америчком председнику Билу Клинтону, уверен да
"Караџић искрено жели окончање рата".

Бивши амерички официр и представник Пентагона у европским безбедносним форумима, Хачет је изјавио да је чуо да је Караџићев план Клинтона "узбудио", али да је затим био одбачен у Стејт департменту.

Мировна решења договорена у новембру 1995. у Дејтону била су, по сведоку, веома слична онима које је Караџић предлагао годину дана раније. Територијална подела БиХ на ентитете била је, како је назначио, идентична.

Хачет је посведочио да би, према Караџићевом плану, БиХ била "јединствена држава с две аутономне републике", српском и муслиманско-хрватском. Територија би била подељена у размери 49 одсто Србима, а 51 одсто Муслиманима и Хрватима.

Караџићевим предлогом, по изјави сведока, била је предвиђена и мировна конференција на изолованом и медијима недоступном месту, уз посредовање УН.

Током посете Палама, од 13. до 18. септембра 1994.године , Хачет је био "запањен" одлучношћу и напорима председника Републике Српске да оконча рат у БиХ и сачува животе цивила.

Он је описао како му је, током паљанских разговора, генерал Војске РС Здравко Толимир рекао да се рат може окончати само "великом српском војном офанзивом" на Сарајево, што је Караџић одлучно одбио.

"Нећу покренути велики војни напад на град пун људи, који би убио хиљаде на обе стране, кад знам да нам не би било дозвољено да га задржимо у оквиру мировног решења", гласиле су Караџићеве речи, како их је навео Хачет.

Сведок је изјавио и да Караџића никада није чуо да каже да ће РС бити чисто српска, нити да у њој неће бити места за Муслимане и Хрвате. Када га је, снимајући, упитао за став о етничком
чишћењу, Караџић му је одговорио да "то никада није била политика РС" и да ће после рата свим избеглицама бити омогућено да се врате у своје домове.

На почетку унакрсног испитивања, тужилац Алан Тигер је веродостојност и објективност сведока оспоравао цитирајући изјаве оснивача фондације "Лорд Бајрон", Срђе Трифковића и сер Алфреда
Шермана.

Шерман је, на интернет страници друштва, писао да је Запад "србофобичан" и да је "подвргао Србе погрому". Независну БиХ, он је, како је тужилац цитирао, назвао "исламистаном у срцу Европе".

Тужилац Тигер је навео и Трифковићеву оцену да је Хашки трибунал "политичко оруђе господара који га плаћају" и да су његове пресуде неизвесне као у Стаљиновој Русији.

Напомињући да се није "нужно" слагао с таквим ставовима колега и да није веровао у антисрпску заверу на Западу, Хачет је рекао да је ангажманом у фондацији желео да допринесе успостављању
објективније слике о рату у Југославији и противтеже пристрасности западних медија против Срба.

На питање тужиоца, сведок је потврдио да је Трифковић фондацију назвао "Лорд Бyрон" у уверењу да је британски песник "дао свој живот у борби за ослобођење хришћана на Балкану од исламске владавине".  Заступник оптужбе сутра ће наставити унакрсно испитивање сведока.

Бивши председник Републике Српске, Караџић оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.