Спасавање евра

У трци за спасавање евра нема времена за губљење. Како би се спречио финансијски цунами, министри еврозоне разговарали о еврообвезницама, које би издавало свих 17 чланица еврозоне. По принципу "сви за једног, један за све", земље чланице међусобно би гарантовале дугове.

Сада свака чланица емитује сопствене обвезнице и мора да плаћа трошкове позајмљивања.

Грчка, Португал и Ирска опстају само захваљујући помоћи, јер су већ истиснуте са међународних тржишта. Италија и Шпанија све су ближе том сценарију.

"Ми смо у зачараном кругу. Немачка инсистира на мерама, па тек онда на еврообвезницама. То је у реду. Међутим, када је криза оваквих размера, зашто онда прво не увести еврообвезнице, а затим применити конкретне мере", каже Вангелис Агапитос, економиста.

Министри еврозоне залажу се и за јачање централног управљања финансијама. Тако би власти у Бриселу могле да захтевају измене националних буџетских предлога и уведу казне за земље с превеликим мањком у буџету.

Многи спас виде у Немачкој, чак и Пољска, која кроз историју вуче страх од немачке доминације.

"Први сам министар спољних послова у историји Пољске који ће то рећи: мање се плашим немачке снаге, него Немачке која ништа не предузима. Јасно вам је да нико други осим Немачке не може да помогне да евро опстане и напредује", истиче Радослав Сикорски, шеф пољске дипломатије.

Велика Британија жели да се заштити од дужничке олује. Упркос суморним економским прогнозама, влада очекује да до 2015. године смањи дефицит.

Министар финансија Велике Британије Џорџ Озборн каже да развој земље зависи од развоја на европском континенту.

"Велики део Европе иде у рецесију коју је изазвао хронични недостатак поуздања у способност земаља да се носе са својим дуговима", каже Озборн.

Аналитичари се плаше ланчане реакције. Ако пропадне валута коју користи 330 милиона људи, банкарско кредитирање било би замрзнуто, тржишта акција вероватно доживела крах, а европска економија потонула.