Шанса за лесковачку пољопривреду

Општинске власти Лесковца великим произвођачима нуде државно земљиште у закуп, уз услов да у производњи примењују савремену технологије и европске стандарде. У лесковачком крају, 60 одсто становника бави се пољопривредом, али су због малих поседа, застареле механизације и начина производње, приноси слаби.

Док се газдинства системски не укрупне, локалне власти великим произвођачима нуде државно земљиште у закуп, уз услов да у производњи примењују савремену технологије и европске стандарде.

Бобан Милић, један од ретких индивидуалних произвођача у Лесковцу, узео је у закуп државно земљиште и сада има 20 пластеника под раним поврћем. Сматра да би удруживањем, производе могао да понуди и иностраним купцима.

"До сада је била мала површина и ми уопште нисмо имали визију о томе. Сада тренутно, ми се удружујемо. У Лесковцу има неколико добрих произвођача који могу да производе", објашњава Милић.

Дванаест чланова задруге ушло је у инвестицију вредну 100.000 евра. На свом примеру показују све предности удруживања које је у том крају скоро права реткост.

"Код нас овде има изрека: 'Хоћемо ли да правимо цркву? Хоћемо. Хоћемо ли да дајемо паре? Нећемо.' Е то је проблем, неповерење у народу кад треба да се уложи новац, то је проблем, пазе се један од другог и нама се чуде како ми функционишемо", каже пољопривредник Ђорђе Мицић.

На државном земљишту гаје поврће у најсавременијим пластеницима са двоструком фолијом уз најновије технологије наводњавања и квалитетно ђубриво. Већи и бољи приноси доводе озбиљније купце попут великих домаћих трговинских ланаца.

Пољопривредник Ненад Антанасовић тврди да је производња исплатива, али да не може да се исплати за једну годину. Очекује, како каже да се уложени новац врати за 2 до 3 године.

Прошле године лесковачким пољопривредницима, први пут после Другог светског рата подељено је скромних 5,5 милиона динара бесповратне помоћи. Ипак, за подстрек није битан само новац.

Градоначелник Лесковца Слободан Коцић каже да нема интересовања код произвођача ни за кредите које је Министарство нудило под најповољнијим условима.

"Нема храбрости ни да се уђе у задужење, а постоји десетак одсто произвођача који су свесни значаја знања и имају храбрости да уложе новац и да се задуже по комерцијалним основама код комерцијалних банака за своје објекте, првенствено пластенике", каже Коцић.

Локалне власти најављују већи аграрни буџет за наредну годину, а по истеку бесповратних помоћи, и бескаматне кредите за пољопривреднике.