Куда иде Европска унија?

Протеклу недељу у свету обележиле су нове владе у Грчкој и Италији које су се обавезале на спровођење ригорозних мера штедње.

Водеће европске привреде, Немачка и Француска, желе да ојачају финансијску контролу еврозоне, али се због недостатка консензуса све гласније говори о преображају Уније и еврозоне.

Да ли је пред Европом изгубљена деценија, попут Јапана деведесетих година, како то суморно предвиђа чешки председник Клаус? На то питање многи траже одговор, пре свега од најмоћније жене Европске уније Ангеле Меркел. Она, пак, бије битку на два фронта, убеђује и домаћу и европску јавност у неопходност чвршће регулативе и јачања финансијских инструмената Уније.

"Да бисмо превазишли дужничку кризу потребна нам је одлучна политичка акција. Свака земља мора да уради домаћи задатак. Међу чланицама еврозоне потребне су већа интеграција и посвећеност, јер се ослањамо једни на друге. Због тога ћемо на самиту ЕУ 9. децембра разговарати о измени Лисабонског уговора", рекла је Ангела Меркел.

Међутим, консензуса међу двадесетседморицом још нема. Француска и Немачка желе чврсту фискалну унију, која би се бавила одређивањем пореза и буџетских трошкова, чему се противи Лондон.

Немачка, пак, не подржава идеју Британије да се дају већа овлашћења Европској централној банци.

"Оно што нас очекује су много радикалнији облици такве Европе у више брзина. Што се нас тиче то није добро, али то не значи да наша и друге земље треба да одустану", рекао је професор Факултета политичких наука Јован Теокаревић.

Нови сукоби незамисливи

Европска унија створена је пре више од пола века, као пројекат решавања сукоба у Европи економским средствима. Аналитичари оцењују да је интеграција и даље толико јака да су нови сукоби готово незамисливи. Ипак, садашња криза у Европској унији неке стручњаке подсећа на распад бивше Југославије.

"Почеле су међусобне оптужбе ко је крив зашто је у Европској унији и еврозони дошло до овога. Када се постави питање ко је крив, када почне да се тражи кривац, онда ништа унапред не може да се дефинише где ће то завршити", оцењује помоћник главног уредника недељника НИН Милан Ћулибрк.

Према његовим речима, у овом тренутку све је могуће и наредна два месеца биће кључна за будућност и еврозоне и Европске уније.

Неки од најутицајнијих немачких политичара и левице и деснице сматрају да стари концепт Европске уније више не постоји.

Садашња криза, кажу, прилика је да се читава интеграција континента постави на нове, чвршће темеље. То би подразумевало не само радикалне промене економске и монетарне политике, већ и много јачу политичку управу, која ће имати снажну подршку националних парламената.