Ако евро пропадне...

Мало ко је у најезди мењања немачких марки у евро пре само седам година размишљао о могућности да ствар крене обрнутим путем. Банкари и економисти немају јасну визију шта би било са кредитима и штедњом у тој валути, али претпостављају да су улози сигурни, јер о њима брине и Народна банка.

"Уколико дође до ситуације да немачка марка поново заживи на тржишту, биће вероватно одређен период прилагођавања, јер потребно је да се прилагоде не само грађани него и институције", каже Јелена Петровић из Фолкс банке.

Штедња грађана је, према речима Јелене Петровић, сигурна, јер постоји агенција за гарантовање улога до 50.000 евра по депозиту.

Када је обављана промена франака и лира био је потребан период од скоро годину дана. Марка се мењала у паритету од 1,95 за евро, па је у самом старту евро био око 60 динара, а мењачи кажу да је провизија била нешто испод једног процента.

Мењач Милан Тадић се сећа како су били велики редови, јер је постојала огромна количина марака и европских валута које су мењане за евро.

Различите су и суме биле, од по неколико стотина марака до неколико десетина хиљада марака, каже Тадић.

Иако је тада за само шест месеци у Србији промењено шест милијарди марака, економисти кажу да евентуална конверзија кредита у еврима, не би аутоматски била у марке, већ би биле понуђене и државне обвезнице са златном подлогом.

У том случају биле би и шарене камате на кредите које се сада разликују у зависности од валуте.

"Слушамо ових дана, да се уместо класичних државних обвезница које издаје држава појави могућност злата које би осигуравало те државне обвезнице. То није нити нова, нити неуспела мисија, то се дешавало 80-тих година", каже економиста Владимир Круљ.

Народна банка у својим резервама држи пет одсто укупне штедње у злату. Златно валутни стандард је напуштен, али највероватнија могућност, ако би евро пропао било би масовно подизање улога и пребацивање у долар.