Отпис дуга за спас Грчке

У покушају да Грчку спасу од банкротства, званичници еврозоне као једну од мера предлажу да конзорцијум међународних банака отпише 60 одсто дуга те земље.

Уколико банке не одреагују на тај предлог, европски преговарачи мораће да покрену варијанте принудног репрограмирања. Банке су раније биле спремне да добровољно отпишу највише 40 одсто грчког дуга, док је Европска унија инсистирала на отпису најмање 50 процената.

Наиме, да би се дужнички терет Грчке свео на прихватљив ниво у дугорочној перспективи, приватни инвеститори, банке и приватни сектор морају да имају активнију улогу.

"У јулу је било речи о 21 одсто, али то очигледно није довољно. Отпис би морао да буде знатно већи, око 50-60 процената, колико сада и тражимо", образложио је премијер и министар финансија Луксембурга Жан-Клод Јункер, председник Еврогрупе (радне групе министара финансија еврозоне).

Јункер је објаснио и да је могућност да европске власти присиле банке да репрограмирају дугове, крајња мера.

"Не искључујем ту варијанту, али је не желим, због озбиљних последица, не само по Грчку, која ће банкротирати. Последице ће бити озбиљне и за све остале земље еврозоне, али не можемо дозволити банкама да нас вуку за нос", рекао је челник Еврогрупе.

Процена је да би, без отписа 50 до 60 одсто дуга, укупне потребе Грчке за страним позајмицама до краја ове деценије могле да премаше 250 милијарди евра. То је два пута више од финансијског пакета договореног на јулском самиту ЕУ.

Хиљаду милијарди за помоћ дужницима?

Како би спречила ширење кризе на остале земље Европе, званичници еврозоне намеравају да повећају обим фонда за помоћ презадуженим чланицама. 

Немачки парламентарци су, наводно, саопштили да би очекивана помоћ могла да буде повећана на више од хиљаду милијарди евра, наводи се у документу до којег је дошла агенција АП.

У документу пише да еврозона намерава да повећа обим Фонда за финансијску стабилност са садашњих 440 милијарди евра тако што ће се купцима обвезница нудити осигурање од могућих губитака. Такође, у плану је привлачење капитала приватних инвеститора и државних фондова.

Владе чланица еврозоне надају се да ће већим овлашћењима Фонда моћи да заштите земље попут Италије и Шпаније од ширења дужничке кризе.

Међутим, нацрт документа радне групе еврозоне још не садржи тачан износ помоћи, уз напомену да прецизније бројке о већим финансијским средствима могу да се одреде тек након контакта са потенцијалним инвеститорима и агенцијама за одређивање кредитног рејтинга.

Повећање обима Фонда требало би да олакша позицију на тржиштима оним чланицама еврозоне које имају проблема и да омогући функционисање тржишта обвезница, наводи се у документу.

Већа средства ће, како се наводи, моћи да пруже улагачима делимично осигурање од губитака на државне обвезнице, чиме ће обвезнице постати привлачнија инвестиција.