Општинске касе под контролом

Србија дугује готово 15 милијарди евра и приближила се граници коју не сме прећи, а то је 45 одсто бруто домаћег производа. Преко границе би нас гурнули слабији курс динара или мањи раст привреде, упозоравају економисти.

Издавањем обвезница, Нови Сад је позајмио 35 милиона евра. Следећег месеца, по истом рецепту задужиће се и Ужице, колико, још се не зна. Не зна се ни да ли ће им се ускоро придружити још нека општина.

Саша Пауновић из Сталне конференције градова и општина каже да закон регулише ту област и сматра да не постоји опасност да се подигне јавни дуг за целу земљу.

"Битно је да и локалне смаоуправе имају могућност задужења. Када оне то не би имале, онда би републичке власти практично појеле сав простор јавног дуга и онда бисмо остали без могућности финансирања локалних пројектата на такав начин", каже Пауновић.

Заговорници веће самосталности општина кажу да је битно да оне у нове дугове не улазе због популистичких давања.

Потпредседница Владе Верица Калановић каже да се не сме зауставити развој општина и градова. "Оно што је у овом тренутку лимит у јавном дугу који су поставили економисти Србије од 45 одсто је далеко нижи од европског критеријума од 60 одсто", рекла је Калановићева.

Потпредседница Владе сматра да се може размишљати о повећању нивоа јавног дуга, ако то иде у правцу развоја и општина Србије.

Из Министарства финансија одговарају да се не планира померање границе за јавни дуг са 45 одсто. Кажу да нема ризика да се општине задужују преко мере и без контроле.

Законом о јавном дугу предвиђено је да локалне власти Министарству финансија месечно достављају податке о врстама задуживања, износу и отплати дуга и нивоу камата. Општине су дужне да прибаве мишљење Министарства пре доношења одлуке о задуживању.

Упозоравајући да задуживање општина може да гурне јавни дуг у црвено, економисти кажу да за то ни нема разлога, јер локалним самоуправама остаје двоструко више новца од пореза на зараде.

Економиста Мирослав Здравковић каже да је сада јавни дуг на нивоу 44,5 одсто БДП-а, а да курс од 102,2 значи пробијање те границе и да је у том смислу немогуће даље задуживање.

"Што се тиче локалних заједница, апсурдно је да се, при расту пореских приходa од зарада од 40 милијарди динара, додатно задужују", каже Здравковић.

Колико је важно да се општинске финансије држе под контролом показује пример Румуније, чије општине дугују готово три милијарде евра, а трећина је на прагу банкрота, јер нису у стању да врате кредите.

У Републици Српкој, према писању бањалучких медија, готово да нема општине која се није кредитно задужила, у милионима марака, и то за пројекте који ће бити завршени у јеку предизборне кампање.