Читај ми!

Јефтино природно благо

Рента која се у Србији плаћа за коришћење рудних извора најнижа је у Европи. Иако Влада најављује повећање ренте, опозиција сматра да су повећања мала. Стручњаци упозоравају да се услови под којим компаније користе домаће природно благо морају детаљно прецизирати.

Усклађујући законодавство са Европском унијом, Влада је Скупштини упутила још један предлог закона –  о рударству и геолошким истраживањима. Највеће новине јесу временско ограничавање истраживања и повећање рудне ренте, која се плаћа за право коришћења рудних извора. Опозиција, међутим, сматра да је предложено повећање рудне ренте мало.

Српска брда и долине привлаче инвеститоре, јер су богата рудама и минералима, посебно ретким, а има и гаса и нафте. Новим законом ограничава се истражни период на три године, уз још две могућности од по две године.

Златко Драгосављевић из Министарства животне средине, рударства и просторног планирања каже да инвеститори знају да морају да ураде минимум 85 процената од пројектованих геолошких истраживања.

"За државу је јако важно да добијемо квалитетне инвеститоре који ће радити, инвестирати и имати за циљ отварање нових рудника", наглашава Драгосављевић.

Србија има најнижу рудну ренту у Европи, па је повећање неопходно. Влада предлаже да за нафту и гас буде седам одсто, за метале и неметале пет, а угаљ три процента. Већина опозиције сматра да треба да буде бар 20 одсто.

"То је једини начин да инвеститор експлоатисањем минералне сировине и истраживањем у нашој земљи уложи не само у локалну заједницу, већ и у државу, која ће после имати довољно новца да улаже у нова истраживања", каже Зорана Милановић из Српске напредне странке.

У Хрватској, рента за нафту је десет одсто, у Румунији 12, Мађарској до 13 одсто, а у Немачкој се различито наплаћује по кантонима и иде до 16 процената.

За стручњаке је најбитније да Србија што пре добије законски оквир, како би се подстакао развој рударства.

Стручњак за енергетику из Балкан магазина Јелица Путниковић каже да услови по којим нека компанија може да користи домаће природно благо треба да се добро прецизирају и да се то наплати у пуним износима.

"Пореском политиком треба да се направи такав систем да сва добит буде искоришћена у Србији, а не да профит офшор компаније износе напоље", истиче Путниковићева.

У Србији је отворено више од 100 истражних простора, али само четири инвеститора најављују и отварање рудника. Од светских компанија то су "Рио тинтом", који у Подрињу трага за јадаритом и канадски "Данди", који тражи злато на Црном врху.

Подручје Рашке истражују две домаће компаније: Инвестициони фонд "Бакан голд" који истражује борну руду, а "Фармаком" припрема отварање рудника олова и цинка.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво