Источној Европи прети кредитни слом

Међународни монетарни фонд се прибојава да би ширење дужничке кризе у еврозони могло на нанесе озбиљан ударац источној Европи и саветује државама региона да предузму одлучне мере заштите.

"Приоритет би требало да буде јачање тих земаља," рекао је председник европског представништва ММФ Антонио Борхес на конференцији у Москви.

Земље у успону, као што је Русија преживљавају убрзани одлив капитала и озбиљан пад финансијског тржишта од како су погоршане прогнозе глобалне економије у августу, уз истовремено заоштавање европске дужничке кризе.

Одлив капитала се може објаснити чињеницом да западне банке, страхујући од могућег банкрота Грчке, повлаче средства из својих источноевропских подружница.

"Пажљиво пратимо финансијске последице, будући да ће финансијски проблеми западне Еворпе на известан начин утицати на европске земље у успону", рекао је Борхес.

У најгорем сценарију транзиционој Европи прети кредитни слом, процењује ММФ. Први је корак да западноевропске банке смање пословање са сопственим филијалама у транзиционим земљама, како би били што ликвиднијии на матичном тржишту.

Филијале потом остају без финансијских инекција и смањују кредитну активност. Прекида се и финансирање фондова што све доводи до кредитног слома.

Прве знакове финансијске кризе у источној Европи ММФ је уочио средином ове године, кад су скочиле цене обвезница за неке земље изван еврозоне, у првом реду Хрватској и Мађарској.

Прошле недеље Борхес је узнемирио јавност изјавивши у Бриселу да би ММФ могао да купи шпанске и италијанске дужничке обвезнице, у настојању да стави кризу под контролу.

Борхес је касније прецизирао да ММФ може да кредитира владе, али не и да купује њихове обвезнице на тржишту.

"Иако ММФ нема могућност да на тржишту купује обвезнице учинићемо све што је у нашој моћи да повратимо поверење у шпанске и италијанске банке", рекао је Борхес.