Тупа гиљотина

Србија готово без помака у спровођењу регулаторних реформи, упозоравају из Националне алијансе за локални економски развој. Од 340 препорука за лакше пословање, петина није усвојена, а њиховом применом уштедело би се око 36 милиона евра.

Мање времена на шалтерима, сан је сваког привредника, посебно оног у Србији. Укидање непотребних прописа подразумева и мање трошкове. Ипак, од 340 препорука за лакше пословање и даље није усвојена петина, чијом би се применом уштедело око 36 милиона евра.

По условима пословања Србија је на 93. месту међу 134 земље. За министра економије то није изненађење.

"Није то никаква спектакуларна новост. Ми смо заузели 93. место због неколико кључних ствари. Једна од њих су монетарне слободе, односно висока инфлација и нестабилан курс", рекао је министар економије Небојша Ћирић.

Ако се по страни оставе курс и инфлација, потенцијалне улагаче сигурно ће одбити податак да предузеће средње величине у Србији годишње потроши 35 радних дана - само на административне процедуре.

"Уколико учествујемо на неким тендерима стално вадимо одређену документацију, потврду, што нам односи много времена. Колега је потрошио читаво преподне како би добио дозволе са којима тек можемо да поднесемо понуду", каже Владан Атанасијевић из компаније "Асеко".

Иако је већина препорука из привреде усвојена, то се у пракси не види.

"Једношалтерски систем за пријаву и одјаву радника не функционише. У Београду је један део тог посла могуће обавити електронски, али у великом броју случајева у Србији није", рекла је Виолета Јовановић из Националне алијансе за локални економски развој.

Према њеним речима дешава се да радници у локалним самоуправама нису упознати са новим, поједностављеним процедурама, тако да и даље траже обрасце који нису у употреби.

Примењући 196 препорука за лакше пословање, годишње штедимо 121 милион евра, показује рачуница Министарства економије. Уштедело би се још 36 милиона евра, да је усвојена и преостала петина предлога. Међутим, у последња три месеца тај процес стагнира.

"Проблем је наћи адекватан кадар, обезбедити средства за почетак, објединти активности на једном, једношалтерском месту, то су дечје болести које морамо да превазиђемо", рекао је министар Ћирић.

Иако је било предвиђено да траје годину дана, сеча прописа започета 2009. још није завршена. Тај Гордијев чвор требало би да буде распетљан следеће године.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.