Банке траже спас у рециклажи

Задуженост грађана већ годину дана, по свим основама, износи око 5,5 милијарди евра. Криза и економска неизвесност учинили су да и банке и грађани буду опрезнији када дају, односно узимају нове кредите.

Иако експерти кажу да банке имају новца, све је мање квалитетних клијената који могу без ризика да се задуже и послују. Када више нема доброг бизниса у трговини некретнинама и масовној производњи робе широке потрошње банке све теже откривају профитабилан бизнис. Један од њих је пронађен у рециклажи.

Гордана Влајић из БИС рециклажног центра каже да је то добар бизнис и додаје да је најбогатија особа на свету Кинескиња која се тиме бави, јер рачунарски отпад бележи најбржи раст око пет одсто годишње.

Без обзира на бизнис рециклаже банке су последњих година више окренуте некој врсти рециклаже ненаплативих кредита него одобравању нових.

Банкари кажу да готовински потрошачки и кредити за рефинансирање и даље доминирају док је стагнација видљива при одобравању стамбених кредита.

"Евидентно је да на банкарском тржишту постоји стагнација тражње за стамбеним кредитима која може да буде из више разлога. Једно је да кажем несигурност јер је то једно кредитирање које подразумева дугорочно везивање клијената," објашњава Петар Грујић из Фолкс банке.

Грујић каже и да "уколикио се упореди тренутна билансна актива свих банака са крајем 2010. године онда се ту види један пад од 2,3 процента".

У сајту Каматица тврде да турбулентна времена не погодују развоју финансијског сектора.

"Нема довољно квалитених клијената док са треће стране постоји та регулатива Народне банке која ограничава те стамбене и даје нешто оштрије услове за добијање стамбених кредита, што је нешто што је банкама било најпрофитабилније" каже Душан Узелац са сајта Каматица.

Половина од укупне масе кредита одобрена је за решавање стамбених питања и адаптацију. Уколико се покрене производња и запошљвање стамбено кредитирање поново ће оживети.