Београд добија метро 2017.

Београђани ће се од 2017. године возити метроом на линији од Устаничке улице до Творничке улице у Земуну, изјавио је председник Скупштине града Александар Антић.

Уочи седнице Скупштине града, на којој ће се у четвртак, 6. октобра, расправљати о реализацији пројекта "Београдски метро", Антић је оценио да је то најважнија одлука коју ће градска власт донети у овом мандату.

"Метро је вишедеценијски сан урбаниста и Београђана, који ће тако дугорочно решити све саобраћајне проблеме и гужве у престоници", рекао је Антић за РТС.

Александар Антић је подсетио да су актуелне градске власти одустале од оспораваног лаког шинског транспорта који је био предвиђен пре неколико година, објашњавајући да ће Београд добити класичан метро који ће бити усмерен на независни шински систем.

"Планирано је да метро нема додира са другим саобраћајем, да се креће под земљом и колико год буде могуће надземном трасом", навео је Антић и додао да ће кроз стари део града метро ићи под земљу, а да ће на Новом Београду и Земуну бити вероватно изводљиво да вози на површини.

У Меморандуму о разумевању у вези за пројектом "Београдски метро", који ће се наћи пред одборницима, дефинисани су услови сарадње између града Београда и француске компаније "Алстом Транспорт" око изградње метроа, као и могућности финансирања тог пројекта.

Антић је подсетио да су у априлу ове године Србија и Француска закључиле Споразум о стратешком партнерству и сарадњи, у коме се између осталог ради о активностима на реализацији пројекта Београдски метро.

Након усвајања меморандума почеће се са израдом студије изводљивости пројекта која је поверена француској компанији "Егис Раил", уз супервизију компаније "Алстом Транспорт", а коју финансира држава Француска.

Планирано је да израда студије траје око 15 месеци, а да градња метроа почне за две године, док је према проценама стручњака за изградњу прве линије потребно три и по године, навео је Антић.

Први пројекат за изградњу београдског метроа направљен је још 1972. године, а годину дана касније формиран је Сектор за метро, који је 1982. године, у сарадњи са пројектантима бечког и минхенског метроа закружио идејна решења за прву етапу градње.

Од изградње метроа, међутим, одустало се након само три године, када је лансиран план "Трамвај за 21. век", према коме је градски саобраћај почивао на осовини аутомобили - трамваји градског саобраћаја.

О изградњи метро поново је 1997. године проговорио тадашњи градоначелник Зоран ђинђић, а почетком 2000. године у оптицај је ушла идеја о изградњи лаког шинског система, којом се бавио градоначелник Ненад Богдановић.