Може ли буџет да издржи?

Због примене Закона о финансирању локалне самоуправе, општине ће у наредна три месеца моћи да потроше додатних осам милијарди динара. На шта ће новац отићи, законом није одређено, нити је предвиђено да их неко у томе контролише.

По Закону о финансирању локалне самоуправе, од 1. октобра општинама остаје 80 одсто пореза на зараде, уместо ранијих 40 процената.

Градска каса Зрењанина због тога ће бити пунија за 90 милиона динара. Заменик градоначелника Зрењанина Зоран Каурић каже да ће град тај новац утрошити за комуналну инфраструктуру, асфалтирање улица и осталу комуналну инфраструктуру.

"На ова средства нисмо рачунали сад израду пројеката, ако услови дозволе биће искоришћена до краја године", наводи Каурић.

То што ће општинама остајати више новца од пореза на зараде неће угрозити стабилност републичког буџета, тврде иницијатори доношења закона и траже да се у ребалансу прецизно наведе колико која општина добија новца.

Млађан Динкић, лидер Уједињених региона Србије, каже та странка тражи да у самом тексту закона прецизно стоји колико која општина добија новца до краја године, како би посланицима било јасно за шта гласају и како би општине знале са чиме располажу.

Буџети неких општина биће и двоструко већи.

"Тамо где су буџети већи, моћи ће више да се одговори на потребе грађана, грађани ће сами бирати где ће улагати - да ли у инфраструктуру или у материјалне трошкове за одржавање школа и домова здравља", наводи потпредседница Владе Верица Калановић.

Највећи проблем је, по оцени стручњака, што законом није предвиђена никаква контрола трошења тог новца. "Они могу да раде шта год хоће, али морају да имају у виду да из централног буџета неће тек тако добијати нове паре", каже Јуриј Бајец, економски саветник премијера.

"Очекујем да се рационално понашају. Не ради се само о осам милијарди ове године, већ и о 40 милијарди идуће године. Верујем да ће се врло јасно дефинисати обавезе, јер дати паре, а не дати му обавезу - то је само нови намет за пореске обвезнике", наводи Бајец.

ММФ остаје при оцени да Закон о финансирању локалне самоуправе није добар и да може лоше да утиче на стабилност државног буџета.

Стални представник Фонда у Београду наводи да је у разговорима с Владом пронађено решење за попуњавање рупа због примене тог закона, али, како наводи Богдан Лисоволик, то није прворазредно, већ трећеразредно решење.

"Разговарали смо и о могућности да се успостави систем контроле трошења средстава. Надамо се да ће Влада учинити све да у сарадњи са општинама обезбеди ефиаксно трошење новца", поручује Лисоволик.

Док се не донесу нови прописи, само од одговорности локалних власти зависи и да ли ћемо следеће године поштовати договор са ММФ-ом и смањити дефицит на нивоу целе државе. С друге стране, овај закон, заједно са Законом о јавној својини, даје општинама могућност да се задуже, емитују обвезнице и обезбеде привредни раст.