Немачка спасава евро

Немачки парламент подржао је великом већином гласова предлог о реформи Европског фонда за финансијску стабилност и спас заједничке валуте. Гласање је био највећи тест за канцеларку Ангелу Меркел и нестабилну владајућу већину коју чине демохришћани и либерали.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле истиче да Европа зависи од снаге немачке економије и да је солидарност Берлина очигледна.

"Ипак, морамо да водимо финансијску и економску политику које ће омогућити да Немачка остане ослонац стабилности и мотор раста Европе", рекао је Шојбле.

План о проширењу фонда за спасавање финансијски слабих чланица зоне евра треба да одобри свих 17 земаља које је чине. Ипак, гласање у Немачкој сматра се нарочито значајним, будући да ће немачки порески обвезници од 440 милијарди евра, обезбедити 211 милијарди и тако понети највећи терет проширења.

Највећи противник проширења фонда у немачком парламенту остала је левица, а шеф посланичког клуба леве коалиције Грегор Гизи истиче да нова одлука погодује само банкама.

"Није ово кишобран за Грке, него за банкарске каматне стопе. Зато кажемо не", истакао је Гизи.

Заменик председника доњег дома Бундестага Волфганг Тирсе изјавио је да је за предлог закона о Европском фонду за финансијску стабилност гласало 523 заступника, против 85, док су тројица била одсутна.

Гласање је било највећи тест за немачку канцеларку Ангелу Меркел, откада је дошла на власт пре шест година, пренео је Ројтерс.

"Пропадне ли евро, пропашће Европа", најчешће су помињане речи Ангеле Меркел пред гласање у Бундестагу.

Канцеларка Ангела Меркел покушала је да увери своју коалицију да новац пореских обвезника неће бити узалудно потрошен тиме што ће бити усмерен за подршку презадужених чланица еврозоне.

Немачка канцеларка није, међутим, могла да искључи могућност да ће део дугова бити отписан уколико Грчка банкротира, чега се све више плаше финансијска тржишта.

Није потпуно јасно да ли је Меркелова добила довољан број гласова унутар владајуће коалиције да утиша "побуњенике" који су забринути због високих трошкова спасавања презадужене Грчке.

Критичари, међутим, сматрају да планирани износ од 211 милијарди неће бити довољан и да ће од пореских обвезника бити тражена додатна средстава.