Предузетници страхују од кризе

Сваки пети предузетник очекује да ће економска криза утицати на његово пословање и да ће морати да отпушта раднике. У поређењу са прошлом годином, када је то очекивао сваки трећи власник фирме, то је значајно побољшање, кажу у Националној агенцији за регионални развој.

Просечан српски привредник је мушкарац, између 36 и 55 година, ожењен, потиче из радничке породице. Истовремено је власник и директор, а ради више од 40 сати недељно.

Испитивање на узорку од 3.500 предузећа показало је и да свако пето послује са застарелом опремом, а да им највише сметају скупи кредити, неквалификована радна снага, административне препреке државе.

"То је нешто што не захтева капитал, улагања, и ми морамо да направимо јузер френдли окружење за предузећа да то буде просто брзо, једноставно, а не да неко буде доктор наука да би водио предузеће", каже Ивица Ежденци из Националне агенције за регионални развој.

Друга велика област која представља неискоришћени потенцијал је, према његовим речима,  пореска политика.

Према истраживању, 60 одсто предузећа сматра да економска криза неће битно утицати на њихово пословање, или бар да неће морати да отпуштају раднике. У сваком петом кажу да им је угрожен опстанак. Најбоље раде предузећа у Београду и у Новом Саду, док на југу и истоку земље имају највише проблема.

"И по статистичким подацима и по анкети, највише је погођено грађевнинарство, некретнине, интелектуалне услуге су имале прошле године велики пад, сада се опорављају, и информационе технологије у које полажемо доста наде", каже Милена Васић из Дирекције за развој привредних друштава и предузетништва.

За помоћ предузетницима преко Агеније за регионални развој из буџета је издвојено 160 милиона динара.

Потребно је кажу знатно више новца, јер око 320.000 малих и средњих предузећа запошљава готово 2,5 више радника. Остварују 45 одсто извоза и стварају трећину бруто-домаћег производа.