Где су нестале задруге

Иако сељаци готово у бесцење нуде сезонско воће и поврће, нико га неће. Стока се и даље најчешће продаје на пијацама, и то углавном накупцима.

Непосредни произвођачи хране препуштени су сами себи, мало је организација земљорадника које имају уговоре са фабрикама за прераду воћа и поврћа или кланицама.  

Нестабилно тржиште и неизвесни купопродајни односи штете свима, а због сиве економије, губи и држава. 

Према подацима Задружног савеза Србије ради 1.200 земљорадничких задруга које окупљају око 30.000 пољопривредника, што је само пет одсто од укупног броја сеоских домаћинстава.

Када је реч о приватним задругама и удружењима произвођача, прецизан податак о њиховом броју не постоји, а нико се не усуђује чак ни да да процену.

Чињеница је да су села у Источној Србији, Шумадији, на југу земље, у Стигу, остала без задруга.

"Задруга нема ни у већим селима и није ни чудо што је нема ни у овом малом селу. Сељаци се јако тешко сналазе, ко како зна и уме и где се ко снађе", каже Миодраг Максић из Берања код Пожаревца.

Где нема задруге, једини пословни партнери земљорадницима су накупци. Плаћају, како тврде сељаци, тек да не узму џабе. Многе старе задруге, сада таворе, па су домаћини у појединим крајевима основали нове.

Међутим, и сами оснивачи их понекад заобилазе када за њихову робу препродавац да динар-два више, па се неке убрзо и угасе.

"Докле год то не променимо код нас произвођач неће бити у могућности да диктира цену него ће бити принуђен да нуди по нижим ценама", рекао је Игор Сипрафа из суботичке Асоцијације "Фрутленд".

Док се профит у материјално и кадровски јаким задругама у Западној Европи мери милионима евра, све наше задруге прошле године забележиле су добит од само десет милиона динара. И поред тога у Задружном савезу Србије сматрају да је, ипак, боље за село да у њему ради задруга.

"Задруге су најповољнији и најбољи облик удруживања ситних пољопривредних произвођача и то са аспекта јефтиније набавке, скупље продаје, сертификације, стнадарда, комерцијализације производње", каже Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије.

Држава их, кажу, слабо помаже. Примера ради, прошле године су за субвенције добиле симболичних шест милиона динара. Иако су задруге регистроване као мала и средња предузећа, не могу да користе кредите по нижим бенефицираним каматама.