Живот насупрот статистици

Годишња инфлација у земљи пашће на једноцифрени ниво крајем септембра, најављују из Народне банке Србије. У централној банци кажу да су цене хране стабилне и да не постоји бојазан да ће на тржишту енергената бити додатних притисака.

У протеклих годину дана, гориво је поскупело готово за трећину, струја око 10 одсто, грејање од 6 до 25 одсто у зависности од града. Пре годину дана, литар млека и векну хлеба плаћали смо по 10 динара мање, а од тада је највише поскупео шећер.

Утисак грађана не поклапа се са званичном статистиком, према којој је ове године, за минималну потрошачку корпу потребно 77 одсто просечне плате, само један одсто више него 2010. године.

Истовремено, просечна потрошачка корпа поскупела је са непуних 50.000 динара на нешто више од 56.000 динара, а минимална корпа од 26.000 динара за око 4.000.  

Драган Вукмировић из Завода за статистику каже да егзактни подаци кажу да се потрошња из квартала у квартал директно увећава.

Према његовим речима, грађани купују производе не по ценама како се објављује на телевизији него тамо где је роба на попустима.

"Притисак на пад стандарда је био много оштрији у централној Србији и остатку Војводине, ван Новог Сада, него што је био у Београду и Новом Саду. То је статистичка шала у смислу једни једу месо, други купус, у просеку сви једемо сарму", каже Мирослав Здравковић, уредник сајта Макроекономија.

Проблем у тумачењу података 

У протеклих годину дана, цене су порасле 12,6 одсто, а плата, реално, нешто више од два одсто.

"Судећи према званичним подацима, животни стандард није опао у односу на 2010. годину. Мерећи из месеца у месец, дошло је и до неког појефтињења од 0,5 одсто у односу на протекли месец", рекао је Владимир Матовић, државни секретар Министарства трговине.

У односу на јун, у јулу је дошло до појефтињења хране. Највећи пад цена забележила храна и пиће од 1,7 одсто и здравствених услуга од 1,1 одсто, а највише су поскупели алкохол и дуван 0,8 одсто и остали производи 0,2 одсто.

Стручњаци указују да треба бити опрезан у тумачењу статистике. Драган Вукмировић каже да никад није проблем у податку него у његовој интерпретацији.

"Као што се инфлација добрим делом ствара зато што људи очекују да ће цене бити више, тако се и у животу ствара неки дефетизам. Могло би се рећи да људи мисле да се ништа не може радити и да не вреди радити, а то је јако опасно за напредак за привреду и друштво у целини", каже Мијат Лакићевић из Новог магазина.

Податак који највише забрињава јесте раст незапослености. У октобру 2009. године, био је 16,6 одсто, а овог априла 22,2 одсто. Из године у годину, расте и број оних који живе испод апсолутне линије сиромаштва.