Има решења за "швајцарце"

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да постоје различите могућности за олакшавање терета грађанима који су узели кредите у швајцарским францима, које се, пре свега, односе на редизајнирање плана отплате тих зајмова.

"Дијапазон могућих решења је велики, и при томе треба бити опрезан да се не нарушавају начело равноправности и добре тржишне утакмице, да немамо ситуацију у којој ћемо другачије третирати грађане у зависности од тога да ли су узели кредит у једној или другој валути", рекао је Танјугу Шошкић.

Према његовим речима, решење које иде у правцу тога да држава треба да интервенише требало би врло опрезно анализирати, имајући у виду да нема буџетских средстава за ту врсту субвенције.

"С друге стране, не смемо нарушити равноправност грађана, у смислу да се помажу једни, а не други, јер иницијално су кредити деноминирани у швајцарским францима били јефтинији и људи који су их узели дуго су имали ниже каматне стопе, па и данас је каматна стопа нижа него за кредите у еврима и другим валутама", нагласио је гувернер.

Шошкић је указао на добровољно реструктурирање дугова грађана које у себи подразумева различите могућности, а једна од њих је да се продуже рокови доспећа, што по правилу може да смањи месечне рате.

"У оквиру разговора који грађани могу имати са банкама потпуно је легитимно поставити питање да ли је могуће да се у одређеном временском периоду месечне рате фиксирају, а да се након истека тог рока, дизајнира план отплате на начин да дужници могу редовно да измирују обавезе, уз евентуално продужавање тог рока", навео је гувернер.

Ризик конверзије

"Као могућност остаје и конверзија кредита у неку другу валуту", додао је Шошкић.

"Међутим, питање је да ли је то дугорочно најисплативија могућност, јер треба имати у виду да је то прелаз из валуте која је доживела свој историјски максимум, као швајцарски франак сада", истакао је гувернер.

Шошкић је нагласио да не постоје "магична решења" за проблеме грађана, чије су рате кредита порасле због јачања швајцарске валуте, и да се и понуђена решења у другим земљама своде на различити дизајн плана отплате кредита.

"У Мађарској су одлучили да се обрачунски курс швајцарског франка фиксира на одређено време и да се све курсне разлике које могу настати у наредном периоду третирају као посебни или нови дуг који ће се отплаћивати на крају отплате главног дуга, али неће бити опроста дуга", објашава гувернер.

"Такође, чујемо идеје из региона да, можда, банке те курсне разлике каматно не оптерете, односно да буду бескаматне, али не треба изгубити из вида да ће банке, ако ту не зарачунају камате, сигурно да их зарачунају у свим другим кредитима да би надокнадиле тај губитак које су евентуално направиле на тој врсти посла", прецизирао је Шошкић.

Дејан Шошкић наводи да у Србији има између 25.000 и 30.000 кредита у швајцарским францима, а њихов износ је око 110 милијарди динара, што је на нивоу банкарског система мање учешће него у неким другим земљама.

"Учешће таквих кредита у Мађарској и Хрватској је знатно веће и то у тим земљама може представљати озбиљнији проблем због одржавања солвентности њихових банака, уколико одједном постоји велики број људи који дођу у позицију да не могу да измирују обавезе", указао је гувернер.

"Верујем да је у контакту са банкама могуће да сваки клијент нађе одговарајуће решење. Већ из недавно обављених разговора са банкама разумели смо да су схватиле да треба да се одрекну свих додатних трошкова у процесу редизајнирања плана отплате кредита, да грађанима не зарачунавају трошкове и провизије када дођу до новог решења", истакао је Шошкић.