Папазјанија од малина

Договор о вишој цени малине између произвођача и ариљских власника хладњача могао би да проузрокује нове блокаде на неким другим путевима.

Произвођачи воћа у ваљевском округу, незадовољни откупном ценом купине, шљиве и другог воћа, покушавају да притисцима на власнике хладњача, промене тржишну логику у Србији.

Власници хладњача широм Србије, чини се, све више се питају да ли је компромис на који су пристали у Ариљу, логичан. Ариљски власници хладњача тврде да су пристали да малине откупљују по 100, а не 90 динара по килограму, иако за то нема економског оправдања.

Ариљски власници хладњача кажу да друге општине доводе иностране купце и стратешке партнере који полако заобилазе ту општину, због тога што је, како наводе, увек ценовно неповољнија у односу на окружење.

Чини се да су хладњачари пристали да малине откупе по цени која је већа од оне по којој могу да је извезу, а губитак би требало да покрију повољним кредитима Фонда за развој. На договор су, како кажу, пристали под притиском највећег удружења произвођача малина.

"Вероватно је њихова логика на економској основи и хладњачари у ариљском крају можда имају неку резерву више и на бази те резерве желе да одрже односе због следећих година пословног аранжмана", оцењује Милан Простран из Привредне коморе Србије.

Хладњачари: Притисци као рекет

Власници хладњача Моравичког и Златиборског округа већ су саопштили да за њих ариљски договор не важи, јер је изнуђен притисцима.

Поручују да је у току откупа конкуренција била веома јака, да је више стотина фирми откупљивало малину и да се цена формирала у складу са тржишним условима.

Притисци да се малина исплати више него што су откупне цене, како наводе, власници хладњача доживљавају као својеврстан рекет и изнуду.

Незадовољни су и у мачванском округу, где сматрају да би улога државе требало да буде другачија.

"Свако мешање доведе до диспропорције на неком терену, тако ће сад малина која је добро плаћена бити продата по истој цени као и она која то није", истиче власник хладњаче из Шапца Иван Жунић.

Из Министарства пољопривреде тврде да није било притисака, и да је то министарство само посредник у договору између произвођача малина и власника хладњача који су то желели.

Постоји и могућност више откупне цене у зависности од извозне цене, сматрају у министарству. Међутим, за сада нико не жели да прогнозира да ли ће малина на берзама за који месец вредети више. Стручњаци напомињу да је потребно наћи дугорочно решење.

"У ситуацији када постоје договори у репроланцу, у годинама када је цена добра, онда се ствара резервни фонд и тај фонд решава проблеме у годинама када нема адекватне цене за све", истиче Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреде.

Према речима стручњака, важно је успоставити поверење свих страна у привредно-прехрамбеном ланцу, како се не би притисцима долазило до компромиса, после којих су сви незадовољни.