Црница на распродаји?

Пре неколико година направљена је грешка прихватањем обавезе да четири године после добијања кандидатуре за ЕУ, странци могу да купују пољопривредно земљиште, упозоравају економисти. Ако се нешто не предузме, можемо имати великих проблема да сачувамо оранице, ливаде и пашњаке, тврде стручњаци.

Хрватска ће земљу понудити странцима, али тек 15 година по добијању кандидатуре за чланство у Унији, а слично важи и за друге земље, које су прошле процедуру пријема.

Могућност да странци могу за релативно кратко време да постану власници земљишта у Србији желе да искористе домаћи земљопоседници.

"Они су купили те велике површине да би могли врло брзо да их продају странцима по много већој цени", каже економиста Данило Шуковић.

Хектар првокласне оранице кошта око 5.000 евра, у Западној Европи све је мање њива, па је њихова цена вишеструко већа него код нас.

Да би се спречила могућност распродаје земље странцима, пре пријема у Унију потребно је да надлежни већ сада предузму ваљане мере заштите.

"Требало би да се оснује Фонд за земљиште који је некад постојао. Кроз ту институцију можемо да донесемо документа која би поништила оно што је погрешно. То треба спречити, јер ће ту бити спекулативне трговине са земљиштем", сматра Бранислав Гулан из Привредне коморе Србије.

Србија у просеку има пола хектара пољопривредног земљишта по становнику, што је и највише у Европи. Њиве нису загађене, велики број водотокова је предуслов за много боље наводњавање, што подиже вредност њивама.

Наши фармери средњег материјалног стања неће моћи, када то буде актуелно, да се надмећу са странцима око куповине земље, јер једноставно немају толико пара.