Цене злата вртоглаво расту

У последњих десет година тражња за златом порасла је у свету десет пута, па се очекује да ће ове године унца вредети 2.000 долара, са дугорочном тенденцијом раста.

То се није одразило на повећан промет или тражњу у српским златарама, али су појединци који су препознали тржишна кретања, ипак, почели трговање на међународним робним берзама.

Пре неколико година почеле су да падају акције на Београдској берзи, а у свету је забележен вртоглави раст цене злата.

Пре пет година, орочених 1.000 евра са просечном каматом од шест одсто данас би било око 1.500 евра. Међутим, да је за 1.000 евра купљено злато, зарада би била већа за 140 одсто, односно, имали би 2.400 евра. Већина грађана није препознала шансу за зараду кроз инвестирање у злато.

"Куповна моћ је мала и народ не може себи да приушти куповину. Углавном мења стари накит или га дорађује и у неким случајевима га продају, а цена је незапамћена и постоји могућност да иде горе", каже златар Александар Деспотовић.

Ако слаба куповна моћ ограничава куповину накита, то не значи да појединци нису препознали робне берзе као извор зараде.

Колике су државне резерве у злату?

Берзански аналитичар Никола Булајић каже да је сваким даном све више клијената упознато са ситуацијом кретања цене злата и енергената на светском тржишту и заинтересовани су да на тај начин тргују, јер тако могу да осете разлику приноса који се остварује у банци и на самој берзи.

"Принос који можете да зарадите на годишњем нивоу овде можете да зарадите на месечном нивоу", рекао је Булајић.

Иако се дугорочно очекује повећање цена злата до 2.300 долара за унцу, трговање тим племенитим металом мора бити пажљиво, јер су многи нестручним радом више губили него добијали.

До 1971. године у свету је важио златновалутни стандард па је сваких 35 долара било покривено унцом или са 31 грамом злата. Тешко је да ће се вратити златно валутни систем али је извесно да валута која има покриће у злату има и нижу инфлацију.

"Када инфлација расте онда и цена злата расте као нешто што је заштита од било каквог инфлаторног утицаја. Цена злата је увек повезана са ценом камата", каже професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић.

Народна банка Србије није надлежна за трговину златом и не саопштава колике су српске девизне резерве у злату. Ипак, са 300 килограма злата, колико смо добили сукцесијом СФРЈ претпоставља се да државне резерве у злату вреде око милијарду евра.