Држава и даље највећи дужник

Инфлација се смањује и до краја године могла би да буде једноцифрена, али не и шест одсто како је планирала Народна банка Србије, процењују на Економском институту. Лоше је што се смањују извоз, зараде и промет у трговинама, а добро што расте индустријска производња.

Назнака да ће бити боље има, али за оптимистичке процене још је рано, кажу стручњаци и упозоравају да је највећи проблем то што привреда нема пара. Зна се да у Србији свако сваком дугује али ко, коме и колико дугује само се претпоставља.

Економиста Мирослав Здравковић каже да је суштина неликвидности у томе да на нивоу 20 милијарди евра укупних дугова привреде, 10 милијарди се односи на 40 предузећа. Од тога су 31 - 32 државна и дурштвена, а врло мало је приватних предузећа.

"У јавности се држава појављује као генератор неликвидности. То је тачно без обзира да ли су цифре тачне. Помиње се да је дуг државе према предузећима негде на нивоу 120 милијарди динaра", каже Миладин Ковачевић из Завода за статистику.

Оно што се зна јесте број предузећа којима су, због дугова, блокирани рачуни и таквих предузећа је све више.

"Скоро 34 хиљаде предузећа је у блокади, од тога више од половине је у блокади дуже од 180 дана. Трећина предузећа има озбиљних проблема са неликвидношћу која и даље расте", каже Ружица Стаменковић из Агенције за привредне регистре и додаје да је и у сфери предузетника ситуација слична.

Да би прекинула ланац дуговања, Влада је одлучила да крене од свог дворишта. Обећали су да ће, до јесени, донети закон по коме ће прво држава почети да плаћа обавезе у року од 60 дана.

Владимир Вучковић из Фискалног савета каже да се нада да Влада, било какав програм да усвоји, неће предвидети повећање јавних расхода јер за то нема простора.

"Буџет је на граници, може да буде остварен дефицит али ризици да не буде тако постоје", каже Вучковић.

Постављање рока за плаћање олакшало би ситуацију, али без завршетка реформи јавног сектора и закона, проблем не може да се реши.

Александар Влаховић са Економског института каже да треба градити ефикасане стечајне механизме, јер ако неко не плати после 60 дана, а настави се толеранција, онда се мере компромитују.

У Европи се обавезе плаћају у року до 30 дана док се у Хрватској и Бугарској, које су законом одредиле рок плаћања, на исплату чекало 34, односно 30 дана. У Србији се, прошле године, на наплату у просеку чекало 128 дана.