Више новца за учешће

Сви грађани који желе да подигну кредит и да се задуже у еврима морају да дају веће учешће. Учешће за потрошачке, готовинске и кредите за куповину аутомобила биће 30 одсто.

Код стамбених кредита које држава не субвенционише уместо досадашњих 10, учешће је повећано на 20 одсто, док износ учешћа од 10 одсто остаје непромењен за стамбене кредите које дотира држава.

Нове мере, објашњавају у Народној банци, воде стабилизацији финансијског система, а тако се стварају услови за обарање каматних стопа у систему.

На негативне ефекте с друге стране, указују и грађани и грађевинци. У Грађевинској дирекцији кажу да овом одлуком неће бити угрожена изградња станова на локацији касарне Степа Степановић, али ће бити угрожени други слични пројекти, рецимо на Новом Београду и у другим градовима у Србији.

Жики Миљковићу је недавно, после више месеци, одобрен кредит за куповину стана. Пре него што је потписао уговор учешће је са минималних 5 одсто повећано на 10, због чега је морао да позајми више од 3.000 евра, како не би остао и без новца и без стана.

"Тих 10 одсто је било око 6.700 евра, а са пратећим трошковима то је достигло 9.500, са 20 одсто учешћа то је само 14.000 на учешће и ми тај новац никако не бисмо сакупили", каже Миљковић.

Они грађани који узимају субвенционисани и они који су већ потписали уговор са банком за комерцијални кредит у бољој су позицији од осталих грађана.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да је са аспекта Народне банке Србије довољно да је пословна банка донела одлуку о одобрењу кредита, јер ако је та одлука донета до 30. јуна, такви кредити ће се одобравати у претходном режиму.

Додатни новац за учешће

Ипак, стан се капарише и пре позитивне одлуке банке, тако да ће они који до јуче нису добили такав одговор морати да обезбеде додатни новац за учешће. У супротном, могло би да им пропадне оно што су дали. Банкари, пак, предлажу и другу могућност.

Мирослав Ребић из "Сосиете женерал" банке препоручује грађанима да обезбеде неку другу некретнину која ће, поред некретнине коју купују, бити додатни залог обезбеђења кредита, а то може бити некретнина која није у њиховом власништву.

Стручњаци кажу да ће оваква мера смањити и овако малу куповину станова. А то је проблем и за грађане и за инвеститоре.

Драган Грујић из Грађевинске дирекције Србије каже да ова мера у велики проблем доводи грађане који живе у 80 одсто градова у Србији, који живе у градовима у којима нема новоградња, јер они не могу да подижу стамбене субвенционисане кредите.

Немања Комазец из Министарства за животну средину и просторно планирање каже да мања доступност повољним кредитима за куповину станова доводи до оцењивања да ли улазити у такве инвестиције.

"Сада се сваки потенцијални инвеститор боји ситуације у којој неће моћи да прода оно што изгради и због тога одлаже своју одлуку", каже Комазец.

Од до сада одобрених кредита, 45 одсто било је са учешћем мањим од 20 одсто. Ипак, у Народној банци кажу да би ове мере требало да спрече ризична задуживања и доведу до смањења камата. Циљ је и да се подстакне задуживање у динарима, што у случају стамбених кредита још није могуће.