Српски парламент предузећа

У Дому Народне скупштине у Београду завршена је прва седница Српског парламента предузећа на којој су представници реалног сектора затражили промену модела привредног развоја до 2014. и активнију улогу у доношењу прописа који се односе на пословање привреде.

Премијер Србије Мирко Цветковић, на отварању Српског парламента, рекао је да Србија, према подацима за март и април, више не бележи пад запослености, што је био тренд од почетка економске кризе.

Премијер је навео да је током та два месеца остварен скроман раст запослености, јер је посао нашло око 2.000 радника.

"Ако се има у виду да смо од почетка кризе до марта ове године у континуитету губили број запослених, ово је први добар сигнал и надам се да то није случајан догађај, већ најава новог тренда", нагласио је Цветковић.

Цветковић је рекао да очекује да ће досадашње мере Владе, као и оне које ће тек бити предузете, дати даљи подстицај привредном расту, који је за ову годину прогнозиран на око три одсто.

Подсећајући да је у прва четири месеца ове године забележен раст индустријске производње од 4,5 одсто у односу на исти период 2010. године, премијер је рекао да то показује да индустрија постаје генератор привредног раста.

Цветковић процењује да ће раст бруто домаћег производа сигурно бити три одсто, колико је пројектовано, али да ће, према неким проценама, бити и већи, као и да је забележен раст извоза од 31 одсто, што говори да предузећа почињу да базирају раст на разменљивим добрима.

Премијер је навео да ће вероватно већ следеће недеље бити објављен нови програм подршке извозу, и то пре свега малим и средњим предузећима, кроз ангажовање "Поште Србије".

"Пошта ће, пре свега, малим предузећима која немају могућност да прођу сложене извозне процедуре пружити свој сервис за мање пошиљке, а у то ће бити укључена и царина", објаснио је  премијер Мирко Цветковић.

Премијер је рекао да је Српски парламент предузећа прилика да привредници разговарају са извршном и законодавном влашћу, а да је искуство из Европске уније показало да тај дијалог даје добре резултате.

Привредницима смета гломазна администрација

Представници власти не споре да постоји неликвидност у привреди. Дугује држава, локалне власти, јавна предузећа, па и трговински ланци.

"Држава јесте велики дужник, али у целом том ланцу мање од 10 одсто. Сматрам да је огромна цифра коју држава дугује и почеће да решава од себе борбу против кашњења у плаћању на оних 60 дана које смо договорили као прелазни период", каже потпредседница Владе Србије Верица Калановић.

Калановићева је обећала и да се закони из области економије неће више усвајати без консултовања са привредницима.

Привредници наводе да велику кочницу представља гломазна администрaција која успорава стране инвестиције, али и општа неликвидност.

"Проблем је и неликвидност и решавање проблема неликвидности. Да ли је то обавеза државних органа који су преузели неке обавезе, па их не исплаћују на време, или проблем у банкарском сектору због великих обавезних резерви да су нам камате велике", каже Топлица Спасојевић из ИТМ групе.

Предузетници очекују и да држава додатно олакша запошљавање нових радника, јер у Србији више од 1.700.000 људи нема посао.

Неповерење привредника према Влади

Привредници су критиковали најављене подстицајне мере Владе. 

"Не верујем да је ово преломни тренутак у којем ћемо нешто више радити. Уверен сам да до избора нећемо радити ништа. Ове најављене мере могу више штетити него користити", сматра Милан Кнежевић из „Модуса".

Кнежевић каже да су мере само козметичког карактера и да више имају ревијални карактер него карактер суштинских промена.

Пословни људи очекују и ефикаснију примену закона, укидање непотребних прописа и независно судство.

Привредници траже промену модела развоја до 2014

Српски парламент предузећа усвојио је, поред, осталог закључак да се мора системски уредити да легитимни представници привреде буду консултовани у доношењу прописа који се директно одражавају на пословање реалног сектора.

Правци економске политике Србије до 2014. морају да се односе на промену модела развоја и прилагођавање државне политике помоћи за реализацију тог модела, затим на доношење нове аграрне политике, као и на прилагођавање јавне потрошње реалним могућностима привреде.

Економска политика земље до 2014. мора да се односи на спровођење свих до сада дефинисаних мера за унапређење конкуретности српске привреде и на доношење системског оквира одрживог финансирања привреде у којем је приоритетна мера оснивање Развојне банке.

Привредници су у закључцима затражили да се створи системски оквир за решавање проблема неликвидности привреде, изазваног дуговањем корисника буџетских средстава приватном сектору и међусобним дуговањима у привреди.

Нова економска политика у наредне две године треба да буде усмерена и на доношење планова, програма и инструмената подршке за спровођење мера за унапређења извоза.

Такође, наведено је да у најкраћем року треба да буду оформљени радни тимови представника државних институција, предузећа и удружења Привредне коморе Србије, да би усаглашени планови и договори били спроведени у дело.

Први састанак Српског парламента предузећа одржао се у Дому Народне скуштине Србије и окупио је 250 привредника и предузетника који разматрају проблеме са којима се српска привреда сусреће.