Олакшице за кредите

Прошло је више од месец дана од како је Влада Србије предложила кредитне олакшице за грађане. За сада банке углавном прикупљају зехтеве, па се права навала репрограмирања проблематичних кредита очекује за месец дана.

У Србији, од милион и двеста хиљада кредита, сваки десети се не отплаћује редовно. Зато наредних недеља банке очекују бар 100.000 захтева за рефинансирање.

Влада Србије је прописала услове за репрограм, па је максимални грејс период 24 месеца с тим да се и рок коришћења кредита продужава за толико.

Током периода мировања корисник плаћа само камату, осим оних који су не својом вољом остали без посла. Право на репрограм имају сви корисници кредита, али ће се захтеви процењивати понаособ.

"Иако су имали рату од 5.000 динара прошле године, у  рата је иста. Међутим, због раста додатних трошкова које морају да покривају, једноставно није исто враћати тај дуг у условима који су владали прошле и ове године", рекао је Мирослав Ребић, директор у "Сосиете женерал" банци.

Висину кредита највише ограничавају ниске зараде и зато банке при одобравању олакшица уважавају и додатне приходе.

"То је приход који може бити документован, на пример, алиментација или неки приход од државе по питњу неког додатка, има их више врста", рекао је Зоран Стојаковић, директор мреже "Алфа банке".

Папирологија запошљава банкаре

Без обзира што је за рефинанисрање кредита за грађане потребно да приложе свега неколико потврда за банке ће то бити посао и тоне и тоне папира које ће стајати иза тога. Међутим, банке се не жале јер је прошле године због мањка посла из банкарског сектора отпуштено 1.000 људи.

"Уколико је оно што је преостало након репрограма или задужења довољно за неко ново задуживање, нема никаквог разлога да банка не одобри таквим клијентима додатни кредит", рекао је Владимир Чупић, директор "Хипо алпе адрија банке".

Економисти саветују свакога да добро размисли пре него што се одлучи за рефинансирање, посебно сада када су основна камата и инфлација на највишем нивоу. Гувернер очекује пад тих стопа до краја године с тиме и банкарских маржи.

"Банкарски сектор спреман је да се понаша као друштвено одговоран сектор и да подели терет кризе са становништвом што може да се оцени као позитивно. Наравно, главно је питање за државу и за грђане шта ће се десети после две године", рекао је Владимир Круљ, професор Факултета за економију, финансије и администрацију.

Банке су прошле године оствариле нето добит од око 240 милиона евра, што показује да су у најмањој кризи. Како привреда и грађани западају у тешкоће, банке се окрећу кредитирању државе кроз хартије од вредности.