Злато сија пуним сјајем

Слабљење долара, раст инфлације, презадуженост америчке и неких европских економија, утицали су да злато поново буде најсигурније уточиште за инвестиције. Пробијена је важна психолошка граница од 1.500 долара за фину унцу, што је подстакло раст цена и других племенитих метала.

Ако је судити по новој, рекордној цени злата, светска привреда још је далеко од стабилног опоравка. Инвеститори траже замену за све слабији долар, па је само у априлу цена злата скочила 5,5 одсто.

Економиста Кери Лихи тврди да је за стални раст цене злата "крива" комбинација лоших вести и неизвесности, услед раста јавног дуга у многим земљама.

"Најкритичније је у Португалу, Ирској и Грчкој, што утиче и на раст инфлације", истиче Лихи.

На више цене драгоцених метала утиче и велика потражња злата и златног накита посебно у новим економским џиновима, Индији и Кини. У Њу Делхију се за 10 грама мора издвојити готово 500 долара.

Скок цена и повећана потражња утичу и на раст производње тог драгоценог метала, посебно у Јужној Африци, земљи са највећим залихама злата у свету.

Економски аналитичар Кабело Масике поздравља раст цене злата и тврди да је то свакако добра вест за валуту и економију Јужне Африке, имајући у виду да његова земља увози нафту и многе друге сировине.

"Скок цене злата подстаћи ће прилив капитала не само у Јужну Африку већ и у друге земље произвођаче злата", напомиње Масике.

Аналитичари прогнозирају даљи раст цене злата, а процене се крећу око 1.600 долара за унцу до краја године.

Аналитичар Дејвид Ман напомиње да је, ипак, највећи разлог високе цене злата нестабилност валута на светском тржишту, поготову америчког долара.

"Валутна неизвесност све је већа, па у страху од инфлације потрошачи бирају злато, као сигурно уточиште", истиче Ман.

Међутим, сигурна инвестиција није само у злату, већ и у другим племенитим металима. Цена унце сребра достигла 45 долар, па се ускоро може очекивати и постављање новог рекорда, пошто је 1980. године унца коштала 50 долара и 35 центи.