Пребијање минималца

Председништво Савеза самосталних синдиката дало је зелено светло за усвајање споразума о минималној цени рада, док Извршни одбор Уније послодаваца саопштава да је договорена минимална цена рада од 102 динара по сату прихватљива само ако се неопорезива основица плата повећа на 16.000 динара.

Накнадни захтев да се уз повећање цене рада за седам динара, одмах утврди и повећање неопорезивог дела плате, Унија послодаваца правда тиме да им је плаћање пореза и доприноса на нову цену рада превелико оптрећење.

"Уколико се за седам динара повећа минималма цена рада, то ће значити још додатних пет динара које би требало дати у корист буџета, а мислимо да, ако послодавци могу да повећају плате, онда би и држава могла да се одрекне свог ванредног прихода", истиче Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца.

Минималац је сада 16.500 динара. Требало би да од јуна, уз повишицу, буде 17.750 динара. Сада је неопорезиви део плате 7.300 динара.

Помоћница министра рада Рада Катић каже да би Влада до краја јуна требало да размотри повећање неопорезивог дела зараде и додала да сада не може да каже колико би то повећање могло да буде, јер оно зависи од привредног раста и макроекономских индикатора.

Цена рада, спорна у споразуму, јасно је дефинисана Законом о раду, а ако се послодавци и синдикати не договоре, утврђује је Влада.

Председништво Савеза самосталних синдиката, који подржава споразум, сматра да је добро што је и минимална цена рада у њему.

"Има колега који су били против тога да се споразум потписује, не због тога што он није добар, већ због тога што и удружење послодаваца и Влада у више наврата то нису поштовали. Надам се да овога пута то неће урадити", каже Љубисав Орбовић, из Савеза самосталних синдиката Србије.

Социјалним споразумом утврђена су права и обавезе три социјална партнера. Влада се обавезала да ће спровести 17 мера споразума, а синдикати и послодавци по седам. Тако би требало да заједнички преброде економске проблеме до краја године.