Озбиљне реформе на путу ка ЕУ

Србији на путу ка Европској Унији предстоје озбиљне економске реформе, на јачању конкурентности, борби против корупције изградњи пословног амбијента и инфраструктуре, као и другим областима, које ће привреди и грађанима на дужи рок донети значајне користи, оцењено је на скупу "Економски пут у будућност: Србија и ЕУ".

Економски саветник премијера Србије Јуриј Бајец изјавио је да је за обезбеђивање кандидатуре Србије за чланство у ЕУ до краја године у овом тренутку кључно питање одржање политичке стабилности и стварање уређене правне државе, али да земљи предстоје и важне економске реформе.

Бајец је истакао да постоји више важних економских закона које треба донети и који су битни, не само због пута ка ЕУ, већ и због уређивања ситуације у земљи.

"То је пре свега доношење закона о реституцији. Мислим да је то један од кључних закона и мислим да ће бити донет у том периоду", указао је Бајец.

Што се тиче других захтева, као што је питање пословног амбијента, борбе против корупције, смањења сиве економије и већи напредак у изградњи инфраструктуре, Србија мора, према речима Бајеца, да уради неколико одлучујућих корака да би на крају године могло да се евидентира да је напредак постигнут.

Саветник премијера је рекао да ће највећи економски ефекти уласка Србије у ЕУ бити јачање конкурентности српске привреде, као и разбијање "унутрашњих ситуација" - да трошимо више него што можемо.

Криза још није прошла

Директор Фондације Конрад Аденауер у Београду Хенри Боне истакао је да досадашње реформе у Србији нису донеле довољно позитивних резултата за грађане и чини се да криза у Србији још није прошла јер и даље постоји велика незапосленост, мале су плате и осећа се недостатак инвестиција.

Он је рекао да Србији предстоји још доста реформи на путу ка ЕУ и да политичари грађанима треба да објасне неопходност и потребу тих реформи.

Финансијски менаџер за Србију при Европској комисији Франк Кохленбергер рекао је да приступ новчаним фондовима ЕУ зависи од способности земље да повуче та средства истичући да ће преузимањем правног наслеђа ЕУ институције и регулатнорно окружење Србије бити ојачани.

Перспектива чланства у ЕУ води смањењу политичких и макроекономских ризика што је важно за Србију због побољшања привредног амбијента и привлачења инвеститора, нагласио је Кохленбергер.

Према његовим речима, "Србија је испод своје класе" и недостају јој "гринфилд" инвестиције, иако има доста потенцијала за то као што су погодан географски положај, велико тржиште.

Ако се активирају стране инвестиције, за шта треба политичари да обезбеде услове, Србија би могла много боље да послује, оценио је Кохленбергер.

Велики "нето добитак" 

Србија ће уласком у ЕУ остварити велики "нето добитак", изјавио је декан Факултета за економију, финансије и администрацију Михајло Црнобрња.

"Улазак у ЕУ је велики нето добитак, а главни и најважнији трошак је заправо социјални, не економски - ослобађање од баласта који вучемо из социјалистичког периода односно непродуктивних предузећа, која се вештачки одржавају", рекао је Црнобрња.

Генерални директор компаније "Металац" из Горњег Милановца Петрашин Јаковљевић је рекао да би улазак Србије у ЕУ био добар сигнал за инвеститоре, јер ћемо имати предуслове за правну и политичку сигурност.

Он је истакао да ће тада доћи ће до правих инвестиција у реалном сектору, као и да би ЕУ имала од тога користи, јер би могла да искористи тржишта на којима Србија има експортне погодности.

Доцент на Факултету политичких наука у Београду Душан Павловић истакао је да уколико Србија среди своје финансије до тренутка уласка у ЕУ, у складу са фискалним правилима , то ће је подстаћи да се и у Унији понаша одговорно.

Скуп "Економски пут у будућност: Србија и ЕУ", одржан је у Београду у организацији Фондације Конрад Аденауер, Бизнис инфо групе и агенције Танјуг.