Ефикасна градња - скупљи стан

Колико зграда троши енергије, за пола године биће један од услова да неимари добију грађевинску, а нови објекти употребну дозволу.

У Енергетском пасошу зграда и кућа, писаће колико се енергије троши за грејање, хлађење и осветљење.

Пасоше ће постепено добијати и стари објекти, јер без њега неће моћи да се продају али и изнајмљују станови. Стручњаци сматрају да би то могло да повећа цену некретнина.

Председник Инжењерске коморе Србије Драгослав Шумарац сматра да то неће много поскупети градњу, али верује да ће многи, пре свега они који раде станове за тржиште, желети да и на томе да повећају профит.

"Практично преко тога ће желети да имају најбољу категорију. Знамо да ће то бити А плус најбоља категорија у пасошу енергетске ефикасности", рекао је Шумарац.

Искуства других земаља показују да се живот у енергетски ефикасним становима брзо исплати кроз мање рачуне за струју и грејање.

Ефикасност кошта

Ефикасност ће да кошта и домаће произвођаче грађевиских материјала и опреме. У Влади кажу да ће сви који на тржиште износе енергетски неефикасне производе, плаћати казнене таксе. Тај новац сливаће се у Фонд енегетске ефикасности и зато је планиран период прилагођавања.

Слободан Цветковић из Министарства животне средине и просторног планирања каже да ће тај прелазни период бити довољно дуг како би се домаћи произвођачи опреме што лакше прилагодили.

"Не можете стихијски да кажете од сутра су ови услови, јер то би и у еколошком и у енергетском смислу затворило велики број наших произвођача", рекао је Цветковић.

Изолација у нашим зградама садржи око пет центиметара минералне вуне, док је у Данској, где је додуше и хладније до 20 центиметара. Наше зграде и куће су међу највећим расипницима енергије у Европи, јер је две трећине изграђена до осамдесетих година прошлог века.

"Удео зградарства, односно зграда и домаћинстава у потрошњи укупне енергије у Србији је 40 одсто. Применом одређених мера, када је у питању грејање и хлађење, тај проценат можемо значајно да смањимо" рекао је Бојан Ковачевић из Агенција за енергетску ефикасност.

Градњом енергетски ефикасних станова Швеђани су постигли највеће уштеде. Стокхолм је за прошлу годину добио титулу Зелене престонице Европе, јер троши само 88 киловат-сати енергије по квадратном метру. У Србији је потрошња два пута већа.