Препреке производњи здраве хране

Фармери у западној Европи на више од седам милиона хектара производе житарице, воће и поврће без употребе минералних ђубрива и уобичајених средстава за заштиту биља.

Органска храна има све више купаца. У Европској унији прошле године забележен је промет од 40 милијарди долара.

Према незваничним подацима, у Србији се око 500 газдинстава бави органском производњом на 3.000 хектара, што је само седам промила укупних обрадивих површина.

Примера ради, у Аустрији се такво воће и поврће гаји на двадесет процената. Произвођаче ове, како је још зову, здраве хране, надгледају стручњаци осам овлашћених агенција.

Има проблема које сами призвођачи не могу да реше. На пример, прође и неколико месеци док наплате испоручену храну. Ни власници продавница немају довољно разумевања за њих.

Произвођачи и прерађивачи органске хране теже продају своје производе јер, како кажу, у мегамаркетима нема видно обележених места за њихову робу.

"Сама позиционираност наших производа у мега маркетима је јако слаба јер нисмо издвојени од конвенционалних производа", каже Наташа Милановић из фирме "Биосил".

Подстицајна средстава

У евиденцији Министарства пољопривреде за сада је регистровано само око 120 пољопривредних газдинстава и правних лица која могу да рачунају на овогодишњу помоћ од 20 милиона динара из Аграрног буџета за куповини семена, средстава за заштиту биља, за обуку и сертификате.

"То је врло важан сегмент, ако знамо да је прошле године 30 одсто произвођача изгубило услов да добију подстицајна средства само зато што је неправилно попунило обрасце", каже Нада Мишковић из Удружења произвођача органске хране.

Стручну помоћ земљорадницима који производе органску храну пружиће 240 обучених агронома запослених у републичкој пољопривредној служби.

Марина Цветковић из Министарства пољопривреде каже да ће се ове године субвенционисати ратарска, воћарска, виноградарска, повртарска и сточарска производња.

"Средства ће се прерачунавати по грлу крупне и ситне стоке, по јединки живине и броју кошница", објашњава Цветковићева.

Поред Центра у Селенци за ратарску и повртарску производњу, отвореног прошле године, од ове раде и центри у Свилајнцу за сточарство, у Ваљеву за воћарство и у Лесковцу за шумске плодове.