Бирократија кочи извоз

Иако представници власти готово свакодневно тврде да је најбољи начин да Србија изађе из кризе повећање извоза, у пракси то понекад не изгледа тако.

И ове године, држава је успела да обезбеди значајна финансијска средства за подстицај извоза, што је у периоду кризе, изгледало као немогућа мисија, али и даље запиње код наизглед лакшег дела задатка, за који је потребна само воља. И то воља бирократа.

На овогодишњи програм владе за превазилажење последица кризе, тежак 7 милијарди динара, привредници углавном нису имали примедби.

Субвенционисани кредити требало би да им олакшају пословање. Ипак, извозницима, којима је овај програм највише и намењен, посао би могле да угрозе и даље компликоване процедуре, због којих губе и време и новац.

Маја Стојић из "Галеб групе" сматра да је највећи проблем прилагање великог броја пропратних докумената о пореклу робе.

"Најадекватније решење је да на царини постоји један елаборат, да не морамо да правимо гомилу тих изјава које су сваки пут исте, само се односе на други број фактуре, радне налоге производње, јер то је иста производња, исте сировине, то је исти производ", каже Стојићева.

Да бисте се успели на страном тржишту, морате да учествујете на сајмовима, представите се потенцијалним купцима, обезбедите разне сертификате и банкарске гаранције, што и није једноставно, ако долазите из Србије, тврде извозници. Ако и уговорите посао, проблем је испорука робе.

Раде Јањић, власник фирме "Радијатор инжењеринг", каже да су највећи проблеми око извоза са којима се та фирма суочава возне квоте за камионе.

"Највећи проблеми у прошлој години су били дозволе за камионе за Немачку, Мађарску и Аустрију. Такође, проблеми који прате извоз су и дуго задржавање на царинским терминалима, како овде са шпедицијом, тако и на царинским терминалима где се камиони задржавају и до 24 сата", истиче Јањић.

У ресорном министарству објашњавају да квоте одређују саме државе и да Србија чини све што је у њеној моћи да добије што већи број дозвола.

Ипак, често не радимо оно што зависи само од нас. Тим за свеобухватну реформу прописа неретко наилази на отпор када треба да се поједноставе процедуре.

"Ниже структуре у неким министарствима нису биле најкооперативније. Парадокс је да у оквиру истог министарства имате управе које сарађују и спроводе препоруке, као што је Девизни инспекторат, у оквиру Министарства финансија, док управа царина није ништа урадила да олакша процедуре које се код ње примењују", Каже Ђорђе Вукотић из Свеобухватне реформе прописа.

Време када се од државе очекивало да помаже компаније одавно је прошло, али оно што привредници од ње очекују, јесте да им бар не отежава пословање. С друге стране, у тиму за Свеобухватну реформу прописа кажу да би и сами извозници требало да буду активнији у давању сугестија за упрошћавање процедура.