Конкуренција слаба, цене јаке

Због повећања ПДВ-а скупље је воће, а због акциза скупље су цигарете. Поскупели су слаткиши, млеко, сокови, минерална вода,уље, хемија и козметика, гориво и превоз, комуналије.

Србија се приближава најгорим очекивањима Народне банке да ће међугодишња инфлација у марту премашити и 14 одсто.

"Изазов лежи у томе да се не појаве шокови на страни цена хране и енергената, да раст регулисаних цена буде у оквиру договореног", каже гувернер Народне банке Дејан Шошкић.

Да би успорила раст цена и инфлацију до краја године свела на планираних око 4,5 одсто, Народна банка је повећала основну камату на дванаест одсто и подигла обавезну резеву за банке.

Да би се видео ефекат тих мера потребно је да прође три до шест месеци, међутим банкари кажу да ће због њих пре поскупети кредити, него што ће се смањити инфлација или стабилизовати курс.

Монопол подстиче инфлацију

"Мере нису најбоље зато што узрок инфлације није била прекомерна тражња, а овим се покушава зауставити тражња за кредитима", каже Славица Павловић из Еуробанке ЕФГ.

"Ове мере на индиректан и директна начин утичу на цену извора и логичан след би био поскупљење кредита. Да ли ће до тога доћи, зависи од индивидуалне одлуке сваке банке", каже Павловић.

Стручњаци кажу да је у Србији у питању инфлација трошкова коју подстиче слабљење динара, велика захватања државе, пад продуктивности, трошкове предузећа за отплату кредита - што све заједно утиче на цене.

"Српска привреда је у високом степену монополизована, нема конкуренције и то је један од битних фактора зашто је инфлација на овом нивоу. Са друге стране, притисак повећања цене хране биће дугорочна тенденција", рекао је економиста Драгован Милићевић.

Због свега тога економисти не очекују да инфлација у скорије време буде драстичније оборена. Стручњаци сматрају да ће и ове године премашити десет одсто, у чему ће Србија, нажалост, бити европски рекордер.