Новчаник тањи, корпа празнија

Само на храну и безалкохолна пића, просечно трочлано домаћинство у Србији троши 41,1 одсто примања. Просечан Европљанин у те сврхе потроши око 15 процената примања, наводи Институт за тржишна истраживања.

Док стижу најаве о могућности поскупљења струје и уља, из Владе поручују да су њене могућности да обузда цене хлеба, млека и других основних животних намирница, доста ограничене.

Ако би се упоредили рачуни од пре три године уочила би се значајна разлика у односу на данашње цене робе коју грађани свакодневно купују.

Рачуни из 2007. године показују да је литар јогурта тада коштао 62, пола литра млека 31, кутија јаја 60, хлеб 43 и туњевина 60 динара.

Пре три и по године за ове ствари било је потребно 256, а сада 448 динара. За просечну плату 2007. године, могло је да се купи 435 литара јогурта, a данас готово сто литара мање.

Тада је и просечна плата била око 27.000, сада је 34.444 динара. Иста плата је губила на вредности, јер је ослабио динар.

Евро је у јануару 2011. достигао вредност од 104,65 динара, док је у мају 2007. године износио 80,55 динара.

Док је динар слабио, расла је цена струје и бензина, повећана инфлација. Неки економисти сматрају да је оваквој ситуацији допринела и сама држава.

"Ради се о мерама и одлукама Владе Србије у вези са поскупљењем производа и услуга које су под њеном ингеренцијом или у вези са акцизном политиком", рекао је економиста Саша Ђоговић.

Према његовим речима, одсуство стратегије пољопривредног развоја земље, уз несавршеност тржишта у вези са монополским и картелским понашањем, довело је до несташице и раста цена појединих производа.

Србија ипак по високим ценама хране није јединствена. Према најновијим подацима Уједињених нација, светске цене хране достигле су прошлог месеца незабележен ниво. Разлог је раст цена шећера, житарица, нафте и прерађевина од меса.