Јефтинија увозна храна

Ускоро ћемо имати много више хране из увоза, јер се смањују царинске дажбине. Пре две године, када је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, царине на храну са Запада износиле су, у просеку, око 20 одсто, а сада су преполовљене.

Економисти очекују да ће за три године царине износити око четири одсто. Пољопривредници би се могли наћи у незавидном положају, јер је питање да ли ће моћи да издрже конкуренцију са Запада.

Пољопривреда бележи суфицит у извозу, који ће ове године бити око 600 милиона долара. Ипак, по хектару обрадиве површине Србија извози храну у вредности од само 464 евра и по томе смо међу последњима у Европи.

"Ми би требало да либерализујемо наше тржиште. Некима ће то бити добро, некима лоше. Људи морају да се припреме на окружење које нам долази. Одговор се лакше налази када имате информације шта вас чека", сматра Горан Живков из консултантске фирме СЕДЕВ.

Наши пољопривредници су забринути, јер немају довољно ни новца, ни могућности да улажу у свој посед и тако лакше дочекају конкуренцију са Запада.

"Повртари неће моћи лако да се боре са великим играчима какви су на европском тржишту. Нама данас недостају технологија и знање, јер само са тим можете да им парирате", каже Милутин Карас из Ирига.

Словенија, на пример, потрудила се да што спремније дочека храну са Запада.

"Ми смо на време, десет година пре уласка у Европску унију, нашли политички компромис да треба реформисати аграрну политику. Политика је прихватила реалност да је потребно либерализовати тржиште", истакао је амбасадор Словеније у Београду Франц Бут.

У Министарству пољопривреде, ове године, намеравају да повећају конкурентност наших земљорадника са више новца за инвестиције.

Требало би да за те намене из аграрног буџета буде издвојено скоро 1,3 милијарде динара. Из министарства очекују да ће у претприступним фондовима Европске уније већ следеће године пољопривреда добити из Брисела и до 50 милиона евра.

Економисти сматрају да је неопходно да се земљорадницима помогне да оснивају задруге. Тако ће лакше доћи до потребног новца и моћи да понуде веће количине квалитетне робе, што, иначе, траже тржишта Европске уније и Русије.