Европски уместо банкарских кредита

Уместо државних субвенција и неповољних банкарских кредита, пољопривредницима у Србији пружа се шанса у приближавању Европској унији, пошто из европских претприступних фондова могу да користе бесповратна средства. У Министарству пољопривреде кажу да Србија може да рачуна на 50 милиона евра, али тек када постане кандидат за чланство у Унији.

Захваљујући новцу из претприступног програма "ИПАРД", хрватски винари, произвођачи пршута, узгајивачи лаванде и други пољопривредници из Истре добили су шансу да модернизују производњу. На располагању им је девет милиона евра.

"Знамо да су банкарски кредити у овом тренутку врло неповољни, посебно за пољопривреду. Камате од осам до десет одсто су заиста невероватне", каже винар Франко Катунар.

"Ако је, на пример, пројекат вредан 100.000 куна, онда 50 одсто средстава добијате неповратно. Остатак од 50.000 куна враћате са каматом од два одсто посредством Хрватске банке за обнову и развој", каже Милан Буршић, произвођач пршута.

Средства из европских фондова могу да користе искључиво мале фирме и газдинства. По пројекту могу да добију од 13.000 до 150.000 евра. У припреми опсежне документације и подношењу захтева помаже им Агенција за рурални развој.

Србија чека своју шансу

Грацијано Прекаљ из Агенција за рурални развој Истре каже да су средства из ИПАРД фондова до сада била намењена великим произвођачима на тржишту, којих у Истри има неколико, тако да смо искористили само мали део новца из фондова.

За разлику од Хрватске којој су средства из европских фондова намењена аграру већ годинама на располагању, пољопривредници у Србији тек ће добити своју прилику.

"Када Србија добије статус кандидата можемо да очекујемо да изађу мере по којима ће пољопривредници моћи да поднесу захтеве. Рачунамо да ће то бити негде до 50 милиона евра које ће Европска унија одредити за пољопривреду у Србији и да ћемо тим новцем моћи да финансирамо све те велике пројекте за које, нажалост, сада у буџету немамо новца", истиче Дејан Сердар из Управе за аграрна плаћања.

Сердар очекује да ће пољопривредници за све структурне пројекте, за изградњу објеката и инвестирање у производњу фондове моћи да користе већ током 2012. године.

И у Србији ће, као и у Хрватској, банке бити важан фактор у подршци пољопривредницима који користе европске фондове. Министарство пољопривреде зато већ сада преговара са банкарским сектором о условима кредитирања.