Пола зараде за основне потребе

Само за основне потребе просечан грађанин у Србији мора да издвоји више од 56 одсто укупних прихода. Из Института за тржишно истраживање упозоравају да је реч о дубокој рецесији друштва у којем се број сиромашних свакодневно повећава.

Са тако мало новца, месец је, кажу људи, могуће изгурати уз добру калкулацију и куповину само преко потребних ствари.

Неки грађани кажу да се не задужују, већ троше колико имају. Пензионери кажу да пензија није довољна и да их често деца помажу.

Међутим, има и оних који кажу да није лоше и да не треба само кукати, јер је криза у целом свету, па тако и код нас.

Истраживање о потрошњи домаћинстава показује и да из кућног буџета радије издвајамо за алкохол и дуван, него за здравство и образовање.

Економиста Саша Ђоговић каже да су здравство и обрзовање два главна стуба на коме почива развој једне земље и економски и укупан друштвени развој.

"Србија са оваквим примањима становништва, и оваквом расподелом примања становништва, и оваквим економским перформансама уопште не може рачунати на одржив привредни развој", каже Ђоговић.

У развијеним земљама Европске Уније за основне потребе издваја се око 15, 16 одсто месечних прихода. У Бугарској, која је по развијености нама слична, за то се издваја нешто више од 30 одсто прихода, на месечном нивоу.

У Србији, само на храну и безалкохолна пића одлази 41 одсто новчаних средстава, што је далеко изнад просека развијених земаља ЕУ.