Мука налажења посла

Светска привреда се постепено опоравља, али је без посла у свету прошле године остало 35 милиона људи.

Стручњаци за 2011. годину најављују повољнију климу на глобалном тржишту радне снаге, али оцењују да ће до посла најбрже доћи они који поседују вештине и знања потребна за све жешћу конкуренцију водећих светских привреда.

Најмоћнија светска економија, америчка, постепено се опоравља. Овогодишњи привредни раст је 2,6 одсто, али стопа незапослености, од близу 10 одсто, и даље задаје највише главобоља администрацији Барака Обаме.

Стручњаци сматрају да је за раст незапослености у Америци крива глобализација, јер многе америчке компаније имају "двојнике" у Кини, Индији и другим земљама у развоју.

Кључ за запошљавање и конкурентност су, према оцени магазина Тајм, иновације у образовању и индустрији, које доносе привредни раст и омогућавају отварање нових радних места.

И највећој европској економији недостају стручњаци. Немачка се зато спрема да запосли чак пола милиона високо-квалификованих странаца, инжењера, стручњака за електронику и компјутерске технологије.

Несташица стручњака у Србији

"Решавање проблема незапослености можемо да очекујемо 2020. године, имајући у виду демографски фактор, мањак искусне радне снаге и константан недостатак образованих и квалификованих радника", каже директор Немачке агенције за рад Ханс-Јирген Вајс.

У Србији је ове године посао нашло 120.000 људи. Ипак, и даље влада несташица стручњака.

"Србија нема ни гаса, ни нафте, ни метала. Србија нема ни километре пешчаних плажа. Србија има своје талентоване становнике, који морају да искажу свој таленат на тржишту, да извозимо паметне производе и престанемо да извозимо паметне људе", истакао је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић. 

Према његовим речима, због тога је Влада Републике Србије и предложила буџет где ће наука и технологија добити повећање од 120 одсто.

Ђелић је додао да ћемо тиме бити у стању да запослимо наш научни подмладак и да у следеће четири године уложимо 400 милиона евра у научну и технолошку инфраструктуру.

Улагање у образовање, науку и технологију сврстано је у пет кључних циљева стратегије развоја Србије до 2020. године, коју је покренуо председник Тадић. Према оцени стручњака, земље које желе да задрже конкурентност, нова радна места треба да отварају у областима зелених, био и нано технологија.