Рефинансирање буџетског дуга

Буџетом Србије за наредну годину предвиђене су ставке за отплату иностраних кредита, намирење рата старе девизне штедње, зајма за привредни препород.

Многе обавезе, као што су Париски и Лондонски клуб поверилаца, наследили смо од пре две и по деценије. Ако смо неке кредите позајмили или позајмљујемо под релативно повољним условима, за неке плаћамо папрене камате.

Држава 2011. годину почиње јавном понудом за позајмљивање кредита у иностранству од 300 милиона евра које ће гарантовати Светска банка.

До сада је стигло осам понуда банака са каматом од три до пет одсто на годишњем нивоу. Са тим новцем рефинансираће се буџетски дуг. Међутим, и у српском буџету прецизиран је новац и за отплату дуга страним банкама.

Заменик секретара скупштинског одбора за финансије Бранка Љиљак каже да је укупно задуживање у буџету веће за трећину, али да је новац обезбеђен и да ће за отплату дуга и камате бити издвојено око 45 милијарди динара.

Без обзира на то што се са 10 милијарди евра чистог државног дуга приближавамо горњој граници задужености, банкари кажу да је камата на већину кредита фиксна и да је реч о дугорочним позајмицама које, ипак, нису ризичне.

"Мислим да је Влада направила неколико добрих аранжмана јер тамо где су скупље паре, Влада је уговорила да се дуг може отплатити пре рока доспећа," рекао је директор у Рајфајзен банци Зоран Петровић.

Неповољни наслеђени кредити

За сада у неповољније кредите подлеже и дуг према приватним и државним банкама, односно Лондонском и Париском клубу поверилаца. Тренутни рејтинг тих дугова за је "два бе минус".

Њихова отплата почела је после 2004. године на рок од 20 година и са годишњом каматом од 6,75 одсто, па није ван економске логике њихова превремена отплата приходима од приватизације.

Професор факултета за економију и финансије Владимир Круљ каже да би отплата дела тешких кредита, као што је према Лондонском клубу поверилаца, могао да се искористи за скидање терета са српске економије.

Према његовим речима, део новца од продаје "Телекома" би могао да се искористи за превремену отплату тих кредита, а део за инвестиције.

Притиснута економском кризом, предузећа су претходне године отплатила превремено пола милијарде евра иностраног дуга.

Укупан дуг Србије, рачунајући и дуг пословних банака и фирми, нешто је мањи од 22 милијарде евра, што је оправдано ако је већи део тог новца усмерен ка инвестицијама.