Још једна тешка година

Економисти оцењују да грађани Србије неће живети боље у наредној, предизборној, години. Према њиховом мишљењу, то ће бити права прилика да политичари докажу спремност за нови модел привредног раста, који, у наредној деценији, предвиђа стално смањивање потрошње.

Економисти сматрају и да би, зарад стабилности српске економије у априлу, када истиче аранжман са ММФ-ом, требало успоставити блажу варијанту тог аранжмана.

Далеко од пажње коју заокупља копаонички самит, без политичара и привредника, у скромним условима факултетског амфитеатра, водећи српски економисти разматрали су шансе новог модела привредног раста, ослоњеног на извоз и инвестиције.

Стручњаци су сагласни да би предизборна атмосфера могла да угрози прве кораке на путу којим би привреда требало да иде наредне деценије.

"Извињавам се свим нашим политичарима, али оно чега се бојим јесте да не преовлада мишљење 'немојмо много да таласамо ове две године' или 'спровешћемо програм после избора'. Бојим се да то време сада немамо", каже економиста Стојан Стаменковић.

Стезање каиша

Додатни терет је то што ће тада већ бити негативан кредитни прилив, више новца ће бити потребно за отплату кредита, него што ће пристизати од нових задужења. У тим условима инвестиције су готово немогуће, па је зато неопходно да стартују већ следеће године.

Економиста Миладин Ковачевић рекао је да продаја и приватизација "Телекома" спада у реформу јавног сектора у следећој години и сагледан је као извор инвестиција у јавном сектору, а то према његовим речима, олакшава постизање инвестиција већ идуће године.

Инвестиције би, у наредној деценији, требало да буду изнад милијарду евра годишње, јавни дуг не би смео да буде већи од 45 одсто бруто домаћег производа, док би мањак у буџету, до 2015. године, са садашњих 4,8, требало да падне на један одсто. Зато је, према мишљењу стручњака,  неопходно да каиш стежу и држава и грађани.

"Очекујем да идуће године морамо живети мало лошије, да би у средњорочном периоду живели мало боље, то је различито од онога што политичари говоре, али мислим да је то реално", рекао је економиста Миодраг Зец. 

Такав развој планиран је и изменама Закона о буџетском систему. Пензијски закон, уз јануарску повишицу од два уместо шест одсто, Влада ће проследити Скупштини, као и Закон који ће значајније опорезивати имовину.

Најављује се и измена још једног пореског закона, који ће омогућити да држава у идућој години више приходује и од пореза на добит предузећа.