Тарифе уносније од камата

Банке у Србији настављају да остварују профит и ове године, и он и даље расте, упркос проблемима неликвидности и смањења потрошње.

За многе експерте неодрживо је да је криза у привреди на врхунцу, а да банке бележе раст зараде. То се тумачи не само ниском прошлогодишњом базом за упоређивање, већ и повећањем маржи и курсних разлика на терет физичких лица. 

Ако је за грађане провизија банака од динар више-мање безначајна, за банку је то сигуран извор прихода. Оно што је банкама ускраћено због кашњења наплата кредита од слабе привреде, банке су надокнадиле наплатом тарифа грађанима.

Банке су у трећем кварталу ове године оствариле профит од 22 милијарде динара. По први пут у историји банкарства приходи од тарифа превазишли су приходе од камата.

Када је реч о тарифама оне се разликују од банке до банке. Тако за вођење текућег рачун платићете од 50 до 250 динара месечно. За опомену при кашњењу уплате 200, а за издати чек 10 динара.

Ко не плати на мосту...

Ако вас све то изнервира, затварање рачуна вас кошта од 160 до 360 динара. Накнаде за обраду кредита су од 0,5 до три одсто. Ипак, највећу грешку ћете направити ако подижете готовину преко кредитних картица. Провизија је чак до пет одсто. Ако желите да бирате повољније услуге банака, нећете много постићи.

"Политика банака је таква да је на једном сегменту нека услуга повољнија, док је на другом скупља. То се односи на тарифе у односу на стамбене кредите или ауто кредите", рекао је Душан Узелац уредник сајта Каматица. Обрада ауто кридита је јефтинија, али је скупља накнада за стамбене кредите.

Иако за банке немају сви клијенти исти статус јер то важи од квалитета фирме, "Јафа" у Црвенки плаћа милионе динара годишње на име разних накнада.

"Веома је важно када уплаћујете новац, да ли је то ујутру или у такозваним пиковима када је тарифа најскупља и да ли су појединачне уплате веће или мање", рекао је директор "Јафе", Ратко Купрешак.

Директор у Алфа банци Александар Чортан каже да сама накнада испостављања налога зависи од тога да ли се користи и бенкинг, што је за 45 одсто јефтиније, или се доноси на шалтер.

"Банке све више фаворизују употребу дебитних картица и подизање готовине на банкоматима банака издаваоцима тих картица", каже Чортан.

У Србији послују 33 банке. Неке од њих немају најтранспарентнији ценовник тарифа. Управо су ту и најчешће примедбе грађана. Све би то већ у следећој години требало да се регулише новим закононом о заштити потрошача.