Еврозона и даље нестабилна

После Грчке и Ирске, финансијскa помоћ можда ће бити потребна и другим чланицама Еврозоне као Португал и Шпанија, а у мало даљој будућности могле би бити у проблему и Белгија и Италија.

Због свега овога европске берзе још увек се нису опоравиле и стабилизовале. Лидери земаља еврозоне требало би следеће недеље да изнесу детаље пакета финансијске помоћи Ирској и да се договоре о трајном механизму који би спречио слични сценарио да задеси неке друге чланице.

У европским резервама, из којих је досад одвојено 85 милијарди за Ирску, а раније и 110 милијарди за Грчку, остало је на располагању још 750 милијарди евра за кризне ситуације.

Европски комесар за монетарна питања Оли Рен је изјавио да су финансијски програм ЕУ и ММФ-а и будући стабилизациони механизам са јасним правилима, кључни елементи који треба да отклоне сумње о способности Европе да обезбеди економску стабилност.

Умирујући сигнали и антикризне мере које европски лидери шаљу, до сада нису били довољно убедљиви у својој намери да умире финансијска тржишта. На европским берзама и даље страхују и питају се ко је следећи на реду.

Тим поводом, Карстен Брзески из ИНГ банке рекао је да Португал у финансијском сектору нема проблеме као Ирска, али да има веома низак економски раст. Баш из овог разлога тржишта верују да та земља неће моћи да се извуче из проблема само економским растом и да је следећи кандидат за новчану ињекцију.

Подршка опстанку еврозоне

Белгија је однедавно нови потенцијални кандидат за помоћ, јер има висок јавни дуг, а већ шест месеци нема владу.

Аналитичари, ипак, сматрају да је белгијска економија за сада сигурна. Најбитније је питање да ли су велике европске економије вољне да и даље попуњавају рупе у појединим слабим економијама еврозоне.

"Све док Грчка и Ирска отплаћују дугове, земље које су им позајмиле новац, чак ће да остваре профит. Ризик лежи у томе да неће моћи да плате, а онда ће терет пасти на леђа пореских обвезника", рекао је Карстен Брзески.

"Неопходан нам је јасан договор да ће земље које то још увек могу, подржати опстанак еврозоне. Разлог за тренутне спекулације је неповерење у ту вољу. Ако се она не докаже, еврозона је заиста у опасности", рекао је Фабијан Зелиг из Центра за европске политичке студије.

Зато европски лидери све чешће подсећају да евро није само економски, већ и политички пројекат, који не би смео да пропадне.