Све мање малих предузећа

Влада Србије направила је 2003. године програм којим је предвиђено да се за пет година отвори више од 200.000 предузетничких радњи, и тако запосли 400.000 људи. Седам година касније резултати су поражавајући.

Годишње се отвори 40.000 малих фирми, али се истовремено затвори, готово, исто толико, 39.000. Стручњаци кажу да предузетници не могу да издрже нелојалну конкуренцију и недостатак капитала.

Пре годину дана апсолвенти Високе школе за спорт Дарко и Немања одлучили су да отворе фитнес клуб. Да би купили справе за вежбање позајмили су од државе милион динара, кроз кредит за почетнике, и изнајмили локал.

"Нас двојица радимо. Ја сам власник, пошто сам кредит подигао на своје име. Радимо заједно, а он је приављен на плату, коју прима овде", каже Дарко Станковић.

Није тешко кренути у посао. Увођењем јендошалтерског система, процедуре су поједностављене. У Агенцији за привредне регистре можете да региструјете радњу за дан или предузеће за четири дана. За то вам је потребно свега неколико хиљада динара.

После тога следи борба за опстанак на тржишту препуном сиве економије и крупнијих играча, али и борба са разним таксама, порезима и разним другим наметима.

Тридесет такси годишње

Светозар Бабић, из Привредне коморе Србије, каже да када бисмо рачунали праву цену коштања пословања фирме, у шта је укључено 30 такси на годишњем нивоу, и кад би се направила калкулација могућности позитивног пословања, већина људи би се истог момента окренула и покушала на други начин да оствари зараду.

Такса која се општини плаћа за постављање табле са именом фирме, на пример, месечно кошта од хиљаду до три хиљаде динара, па и више. То су само неки од разлога због којих је у Србији, у протеклих седам година, уместо планираних 200 хиљада, отворено двадесет пута мање малих и средњих преузећа.

"Ако развијамо малу привреду и желимо да упослимо 500.000 људи, који сад не раде, морамо да их наслонимо на нешто, на неку велику привреду. Они морају да буду кооперанти да би радили, јер велики број малих предузећа, око 90 одсто, препуштено је тржишту и зато се брзо гаси", наводи Бабић.

"Забрињавајуће је и кад једно предузеће пропадне. Морам да кажем да укупан број малих и средњих предузећа није смањен. Њихова економска моћ није велика, њихова производња није велика, али једном великом предузећу треба, можда, 100.000 једница неког производа. Они морају сами да се удруже", истиче државна секретарка у Министарству економије Драгијана Радоњић-Петровић.

У Србији 225.000 предузетника има регистроване радње и запошљава 455.000 радника, а од укупно 111.000 предузећа између 98 до 99 одсто су мала и средња предузећа.