Већи порези за богате

Из Министартва финансија најављују да ће до марта бити промењени закони о порезу на имовину и на добит и да ће се тако од имућнијих грађана прикупити више новца.

"У Србији послује између 13 и 15 одсто компанија чије је седиште на офшор дестинацијама", рекла је министарка финансија Диана Драгутиновић и нагласила да је реч о значајном износу добити која се износи из земље, а не опорезује се.

"Закони нису уперени ни против кога, већ се ради о томе да се више опорезује имовина веће вредности", истакла је Драгутиновићева.

Учесници скупа о економији Србије у 2011. години сложили су се да је позив председника Бориса Тадића тајкунима да помогну суграђанима да преброде кризу добронамеран, али да мора бити и законски регулисан. Међутим, поучени ранијим искуствима, сумњају у резултате.

Србија има стотинак тајкуна, али ко су они и на кога је то председник Србије мислио када је говорио да треба да поделе богатство са народом, за сада је питање без одговора.

Привредник горњомилановачког "Металца" Драгољуб Вукадиновић каже да се не осећа крупним привредником који би требало да враћа новац.

Према његовим речима, неопходно је отклонити неке неправилности код приватизација, газдовања фирмама и продаје капитала, да би се новац довео у легалне токове.

Део богатства држави 

У Привредној комори Србије немају дилему - део богатства империја створених за само 10-15 година мора се вратити држави.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин сматра да то може бити у виду задужбинарства, изградње мостова или учешћем у другим инфраструктурним пројектима. Према његовим речима, све је то неопходно регулисати законом.

Економски саветник премијера Јуриј Бајец сматра да је партнерство приватног и јавног одлична ствар и да је порез врло осетљиво питање. 

"Ја мислим да би њихово практично укључивање у развојне пројекте било најпаметније. Било би добро искористити могућност и онима који су легално радили обезбедити нормалан статус", рекао је Бајец.

Скромни резултати у прошлости 

Пре десет година, држава је покушала да дуг друштву од богаташа наплати кроз Закон о екстрапрофиту. Резултати су били више него скромни.

"Имамо ситуацију да исти приврединици исто кажу да су радили по закону, само се поставља питање како су и под чијим утицајем донети ти закони", каже економиста Мирослав Здравковић.

У свету су ствари различито регулисање. У Русији, по захтеву Владимира Путина, богаташи финансирају крупне пројекте, улажу у спoрт, културу, неразвијене регионе.

За узврат, не проверавају како су купили предузећа у приватизацији, а добију и по неку пореску олакшицу. У Америци, поред оних који су већ поклонили половину или читав иметак, најбогатији су отишли и корак даље. Удужили су се у клуб "Милионери патриоте".

И ако не очекују да ће то решити све економске проблеме државе, од Барака Обаме траже да све који зарађују више од милион долара годишње додатно опорезује.