Влада ће спречити поскупљење хране

Влада Србије утврдиће мере и механизме којима ће се стабилизовати стање на тржишту пољопривредних и прехрамбених производа, како би се спречио неправдан раст цена хране који има највећи утицај на инфлацију.

На састанку премијера Мирка Цветковића са гувернером Народне банке Србије Дејаном Шошкићем и министрима за трговину и пољопривреду, Слободаном Милосављевићем и Сашом Драгином, предложено је преиспитавање постојећег система робних резерви и ефикаснија примена антимонополских прописа у производњи, промету и продаји хране.

У плану Владе је спречавање поскупљења хране субвенцијама аграру, наводи се у саопштењу из Владе. 

Држава би требало убудуће, како је договорено, да куповином појединих производа у периодима ниских цена и њиховом продајом када су те цене на тржишту високе, допринесе стабилизацији цена хране. 

Раст цена у Србији у овој години је, према оцени Народне банке Србије, највише изазван порастом цена прехрамбених производа, које се у Србији чешће мењају него у окружењу.

Цена хране пуни потрошачку корпу

Економски саветник премијера Јуриј Бајец истиче да је огромно учешће цена хране у потрошачкој корпи, односно у смањеним новчаницима становништва и да се веома велики процентат троши на храну.

"Код већине тих производа, еластичност тражње је мала, произвиоди морају да се купују и у том смислу, плаћају се високе цене", рекао је Бајец.

Према његовим речима, један од најважнијих закључака јесте да се преиспита функционисање робних резерви.

У формирању потрошачких цена, којима се у Србији мери инфлација, цене хране и пића имају учешће од 37 одсто, а то је роба на коју се троши највећи део кућног буџета.

У Румунији је то учешће 32,6 одсто, у Хрватској 25,1, Мађарској 17, Словенији 14,6, а просек у земљама Европске уније је 14,2 одсто.