Интернет за бржи привредни раст

Mинистарка за телекомуникације Србије Јасна Матић изјавила је да широкопојасни приступ Интернету и електронским комуникацијама треба да буду приоритет Србије, јер ће омогућити земљи да постане конкурентнија, а грађанима квалитетнији живот.

"Европска унија у широкопојасном Интернету види могућност за излазак из економске кризе, унапређење и одржање своје конкурентске позиције на светском тржишту, а и за нас је то кључно питање", рекла је Матићева на отварању 18. телекомуникационог форума "Телфор 2010" у Београду.

Увођење широкопојасног приступа Интернету ће, према речима министарке, утицати и на унапређење квалитета живота са аспекта регионалног развоја, унапређења рада јавне администрације, смањења корупције и побољшање услуга школства, здравства и судства.

Матићева је рекла да је Европска унија дефинисала области које треба да подстакну изградњу широкопојасне инфраструктуре, наводећи да ће Србија, такође, имати приступ тим средствима, а што брже земља буде напредовала ка ЕУ, то ће износ новца бити већи.

У 2010. години, Србија је добила 20 милиона евра бесповратних средстава ЕУ у оквиру ИПА пројеката за развој информационог друштва и дигитализацију телевизије.

Развој Интернета убрзава економски развој

Према подацима Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ), приход тржишта телекомуникација у Србији, које запошљава 60.000 људи и учествује у бруто домаћем производу земље са пет одсто, у 2009. години био је 1,5 милијарди евра.

У сектор широкопојасног приступа Интернету у Србији у 2009. години уложено је 284 милиона евра, наводе из РАТЕЛ-а и истичу да улагање у широкопојасни приступ доприноси расту привреде.

Повећање приступа широкопојасном Интернету за десет одсто, убрзава привредни раст за 1,38 одсто.

У РАТЕЛ-у очекују и повећање индекса развоја информационо-комуникационих технологија у Србији са 4,2 на 4,8 поена, што би значило да ће земља у извештају за 2009. годину бити рангирана испод 50. места, међу више од 150 држава.

На конференцији "Телфор 2010" учествује 2.000 стручњака, компанија и институција које се баве телекомуникацијама и информационим технологијама, а пријављено је 400 научних радова 800 аутора.