Приватизација Варшавске берзе

Варшавска берза покренула је прву јавну понуду својих акција, у оквиру напора пољске Владе да приватизује неке послове којима управља држава. Прикупљени новац намењен је и отплати дуга, за шта ће Пољска ове године издвојити више од осам милијарди евра.

Варшавска берза водећа је у централној и источној Европи, јер је међу њеним комитентима тридесетак великих страних компанија. Акције једног од симбола модерене Пољске поскупеле су за четвртину, пошто је приватизација Варшавске берзе привукла више од 320.000 инвеститора.

Држава, која је задржала трећину власништва над берзом, од приватизације очекује зараду од 300 милиона евра. Поверење инвеститора у тржиште капитала у Пољској, оправдава и чињеница да је то једина чланица Европске уније која је избегла глобалну рецесију, чије су последице најтеже погодиле управо Балтичке земље.

"Варшавска берза биће важан центар у овом делу Европе. Ентузијазам инвеститора помоћи ће нам да то остваримо, пре него што смо то могли и да сањамо пре 20 година", рекао је премијер Пољске Доналд Туск.

На берзи очекују рекордан прилив нових, пре свега малих и средњих предузећа. Економија Пољске ће ове године остварити раст од око три одсто, чему значајно доприноси повећана тражња на домаћем тржишту, са 38 милиона људи.

"Привреда Пољске иде на руку даљем развоју Варшавске берзе, јер је током финансијске кризе показала да је динамична и једина у Европској унији имала раст Друштвеног бруто производа. Реформе су један од главних фактора раста и развоја тржишта капитала у Пољској", рекао је директор Варшавске берзе Лудвиг Соболевски.

Чињеница да у време кризе Пољска није била у Еврозони сматра се једним од разлога што се није нашла на рубу економске пропасти, јер је девалвирала националну валуту злот и увећала извоз. Пољском чуду допринели су ускраћивање државне помоћи компанијама губиташима, рекордне стране инвестиције и милијарде из европских фондова.